Пут од школе до радионице – како знање применити у пракси

Вест да је 17 од 24 матураната Техничке школе у Бечеју пало на матурском испиту прошле недеље забрињава. Највише то што да нису успели да положе испит из предмета програмирање који уче све четири године школовања. Колико су по завршетку стручних школа ђаци оспособљени за рад и да ли стечено знање могу одмах и да примене у пракси?

Њима је пракса више од обавезног дела распореда. То је најбоља прилика да нешто науче. На матруском испиту показују знање које носе из школе.

"Ово је мој бели сир, то је за завршни испит. Видиш какав је ово сир, сигурно ће бити добра оцена", каже матурант Млекарске школе Марко Алић.

Она је загарантована ако све што су учили знају сами и да направе. Професори им признају да су мајстори за традиционални пиротски качкаваљ. 

"Они на завршном испиту имају један део где је пријем и анализа млека и други део где раде радни задатак. Ђаци су ти који ће нас наследити јер су прошли тај систем обуке и сви знају да направе качкаваљ, онај стари", каже професор Млекарске школе Александар Манчић.

Како да засаде воће и поврће уче пољопривредни техничари у Врању.  

"Све што радимо из теорије имамо могућност да то одрадимо практично", каже једна ученица. 

Директор Пољопривредно-ветеринарске школе у Врању Саша Радичевић истиче да све што се научи мора да се примени у пракси.

"Многе компаније су заинтересоване да после завршетка средње школе ученици раде", каже Радичевић. 

Међутим, пракса показује да из већине стручних школа, ђаци изађу са недовољно стручног знања. Не претерује се превише, када се поставе питања да ли зидар уме да зазида циглу, да ли електричар зна да замени сијалицу, фризер направи фризуру.  

"Када бих у неким процентима да кажемо оцењивали то би можда било 50 одсто, а оних других 50 одсто је врло битно да имају праксу да осете конретно наш занат, да осете ко су а они то најбоље осете кад сами узму маказе и чешаљ и мора да прође бар још годину дана неке такве праксе да би ушао у систем комплетног фризера", каже Милан Ћировић, Београдски алтернативни фризери.

Недостатак практичне наставе најчешћи је у машинским школама. Пракса се утопила у теоријску наставу која децу не припрема за тржиште рада. Разлози су, кажу упућени, многобројни.

"Првенствено материјалне природе обезбеђивање средстава за рад тих ученика слаба је опремљеност радионице, наставни план и програм такође треба редуковати и оно што је јако битно, усавршавање наставника практичне наставе мора бити на много, много већем нивоу", каже Милорад Антић из Форума средњих стручних школа.

Корак у добром смеру је, кажу у Форуму средњих стручних школа, увођење дуалног образовања. Предлажу и преузимање успешног словеначког модела. Тамо ђаци практична знања стучу у регионалним центрима.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво