Тужиоци: Станишић и Симатовић починили тешке злочине

Бивши шеф Службе државне безбедности Србије Станишић (66) и његов помоћник Симатовић (67) оптужени су за прогон на расној, верској и политичкој основи, убиства, депортације и присилно премештање хрватских и муслиманских цивила, 1991–1995. године.

Четири тачке оптужнице терете их за злочине против човечности, а једна за кршење закона и обичаја ратовања.

По оптужници, Симатовић и Станишић били су учесници у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ било трајно и насилно уклањање Хрвата и Муслимана са великих делова територија Хрватске и БиХ, који би затим били укључени у уједињену српску државу.

"Оптужени су искористили своју контролу над српским институцијама и Службом државне безбедности (СДБ) да етнички очисте Хрватску и БиХ", рекао је тужилац Адам Вебер.

Као један од кључних доказа, Вебер је издвојио говор који је Симатовић одржао 1997. на прослави годишњице Јединице за специјалне операције СДБ Србије у бази у Кули.

Како је цитирао тужилац, Симатовић, који је био први командант "Црвених беретки", у том говору је рекао да су јединице СДБ Србије "са успехом учествовале у шест здружених операција" у Хрватској и БиХ.

Симатовић је, говорећи пред тадашњим председником Србије Слободаном Милошевићем и Станишићем, прецизирао да је СДБ Србије држала 26 логора за обуку српских снага широм Хрватске и Босне.

Са снимка свечаности, о којем ће, како је најавио, "говорити многи сведоци", заступник оптужбе издвојио је сцену у којој Станишић на мапи показује Милошевићу локације тих логора.

"Доказаћемо да су на тим местима српске снаге починиле брутално етничко чишћење", рекао је Вебер, подвлачећи да су оптужени јединице СДБ Србије "користили за почињавање злочина" ради остваривања циља злочиначког удружења.

Од присутних на свечаности, тужилац је судијама скренуо пажњу на Милорада Улемека Легију, за кога је рекао да је постављен за команданта ЈСО "после водеће улоге у чишћењу Зворника, 1992, и Санског Моста, 1995".

Ветерана ЈСО Радојицу Божовића тужилац је означио као учесника у злочинима над Муслиманима у Добоју и Цазинској Крајини.

Вебер је посебно истакао да је Милошевић на свечаности рекао Божовићу: "Читао сам твоје извештаје."

Тужилац је описао и операције у БиХ у којима су учествовале јединице СДБ Србије – "френкијевци" или "Црвене беретке", Српска добровољачка гарда под командом Жељка Ражнатовића Аркана и "Шкорпиони".

"Све те јединице починиле су злочине", рекао је Вебер.

Издвојио је стрељање шест муслиманских младића из Сребренице, које су у јулу 1995. у околини Трнова починили и снимили припадници "Шкорпиона", под командом Слободана Медића званог Боца.

Називајући "Шкорпионе" "специјалном јединицом СДБ Србије", тужилац је најавио да ће приказати "шокантни видео-снимак" тог стрељања, који је први пут био приказан у хашком процесу Милошевићу.

Одлука о упућивању те и других формација под контролом Станишића и Симатовића на трновско ратиште била је, по Веберу, донета у пролеће 1995. на састанку у згради МУП-а Србије у Београду.

Заступник оптужбе је рекао да су те снаге починиле злодела и током операције "Паук" у Цазинској Крајини, у којој су 1994–1995. подржавале снаге Фикрета Абдића у међумуслиманском сукобу са Армијом БиХ.

Својим формацијама током "Паука" директно су управљали Станишић и Симатовић, који су "с времена на време били присутни на том терену".

Као пример злочина "Тигрова" под командом Ражнатовића Аркана, Вебер је навео убиство 65 мушкараца и силовање једне жене у Санском Мосту у јесен 1995. године.

Недуго затим, у октобру 1995, лидер босанских Срба Радован Караџић уручио је награду Ражнатовићу у Бијељини и захвалио му за радни допринос.

"Аркан је тада напуштао БиХ, пошто је завршио посао", рекао је тужилац, понављајући да је нападом Ражнатовићевих људи на Бијељину у априлу 1992. почело етничко чишћење босанских Муслимана.

Сведок: СДБ Србије обучавала српске снаге у Книнској Крајини

Први сведок оптужбе на поновљеном хашком процесу Јовици Станишићу и Франку Симатовићу Френкију потврдио је да је у пролеће 1991. Служба државне безбедности Србије обучавала српске снаге у Книнској Крајини.

Сведок, који исказ даје под псеудонимом РФЈ-153, скривеног лика и електронски измењеним гласом, у Книну је 1991. био као званичник савезне службе безбедности СФРЈ.

Он је изјавио да је оптуженог Станишића у то време видео два пута испред книнске полицијске станице.

Сведоку је тада речено да "СДБ Србије води обуку у логору Голубић" ради стварања СДБ Српске Аутономне Области Крајина. Такође, чуо је да је ту обуку водио Капетан Драган. На улицама Книна, сведок је виђао "книнџе" у црним униформама.

РФЈ-153 посведочио је да је у јуну 1991. у Шибенику видео око 600 Хрвата протераних из Книна, од којих је чуо да их је тамошња полиција, под командом Милана Мартића, претукла и спалила им куће.

Сведок је изјавио и да је о томе питао Мартића, зато што је био уверен да се без његовог одобрења то није могло десити.

РФЈ-153 је потврдио да је с Мартићевим снагама сарађивала и ЈНА, наводећи да је, када је војска "кренула у дубину хрватске територије", схватио да "стварају границу" с Хрватском.

Средином августа 1991, када је сведок био у Белом Манастиру, у том граду више није било Хрвата, а преко локалне радио-станице су снајперисти званом "Жути" свакодневно честитали "одстреле".

РФЈ-153 је рекао да је био очевидац једног таквог убиства на улици Белог Манастира, али да није знао ко је била жртва.

Око Белог Манастира, по сведоку, били су размештени "френкијевци", "аркановци", "шешељевци", људи званичника МУП Србије Радована Стојчића Баџе и "Бели орлови".

Велики утицај у граду имао је премијер САО Источна Славонија Горан Хаџић.

Тужитељка Грејс Харбор цитирала је током испитивања сведока документе СДБ Србије из 1990–1991. по којима је Жељко Ражнатовић Аркан био "оперативна позиција" савезне тајне полиције.

Како је цитирала тужитељка, у документу СДБ Србије из фебруара 1991. се наводи да је Савезна СДБ "крајем 1990. уз одобрење Слободана Милошевића", послала Ражнатовића да код Обровца пуца на полицију коју су већином чинили Срби, "а да то изгледа као напад полиције Хрватске".

Симатовићев бранилац Владимир Петровић упозорио је судије да се тај документ не садржи "проверене чињенице, него информацију коју је сарадник службе добио од криминалца".

Сумњу у истинитост тих тврдњи изразио је и сведок, ограђујући се да за то нема никавих доказа.

Мартић, Ражнатовић, Стојчић и Хаџић, које је сведок у исказу поменуо, били су, по оптужници, саучесници Станишића и Симатовића у злочиначком удружењу.

Започето унакрсно испитивање сведока, браниоци Станишића и Симатовића наставиће сутра.

После првог суђења, првостепено веће Хашког трибунала ослободило је 29. маја 2013. Станишића и Симатовића кривице по свих пет тачака оптужнице.

Међутим, апелационо веће Трибунала усвојило је 15. децембра 2015. кључне основе жалбе коју је на ту пресуду уложило Тужилаштво. Поништило је ослобађајућу пресуду и наложило да процес буде поновљен.