Заштита животне средине један од кључних изазова у приступању ЕУ

"Већина људи има куће на 100 метара одавде, има њива, воћњака, малина на 50 метара одавде. Само преко Лима кад надође, пуне су смећа", каже један мештанин.

Три месеца касније, у локалној самоуправи кажу да вишедеценијски проблем могу да реше једино уз помоћ државе.

"Дајемо све од себе што се тиче локалне самоуправе да нађемо неко решење не само за Пријепоље већ и за суседне општине и у том проналажењу заједничке депоније смо безмало 15 година", истиче председник Општине Пријепоље Драгољуб Зиндовић.

Општинари решење виде у трансфер станици за селекцију отпада.

"Морамо да приволимо грађане на тај начин одлагања отпада, ми бисмо радили на томе да грађани Пријепоља имају развијену еколошку свест тако да смо ми спремни, само су нам потреба новчана средства", указује Мерсид Мекић из Надзорног одбора Комуналног предузећа Лим.

Поглавље о екологији, често се доживљава као метла за наше еклошке проблеме. Иако је било најава да ћемо поглавље 27 отворити прошле године, "зелено светло" добили смо почетком 2017. Посебно министраство не у оквиру пољопривреде, сматрају стручњаци.

"Oтварање поглавља неће Србији помоћи уколико она не створи пре свега једну инситуционалну политичку климу, самостално министарство које ће бити потупуно аутомномно на челу са министром, који ће бити довољно политички јака фигура да обезбеди довољно новца за реализацију пројеката", напомиње асисистент на Факултету политичких наука Марко Вујић.

Иако је 70 процената прописа већ усклађено са онима из Брисела, пред Србијом је још пуно посла.

"Када бисмо анализирали колико је Србија транспоновала директива – ми смо урадили један велики део. Међутим, проблем настаје када те директиве морамо да применимо у пракси, пре свега, зато што се ради о великим финансијским одвајањима. Око 11 милијарди евра би Србија требало да издвоји у процесу ЕУ интеграција а тиче се заштите животне средине", указује Филип Радовић из Агенције за заштиту животне средине.

Марко Вујић објашњава да су улагања неопходна кад се погледа структура саме апроксимације у вези поглавља 27.

"Готово шест и по од тих 10 се тичу отпадних вода, дакле, отпадне воде престављау највеће издатке Србије. Довољно је поментути да имамо свега шест постројења а неопходно је да их имамо 320", указује Вујић.

За 2016. годину за заштиту животне средине издвојено је 0,4 одсто БДП-а. То је око 20 пута мање него у земљама ЕУ, на пример у Словенији.