Деца мигранти у школи, лекције из хуманости, српског и математике

У 18 прихватних центара за избеглице у Србији тренутно је око 3.000 деце, од тог броја 1.200 њих су деца без родитељске пратње. Они су под привременом старатељском заштитом Центра за социјални рад, а сваком детету су обезбеђени смештај, здравствена заштита као и право на школовање. Док је 94 деце укључено у формално образовање, у Прихватним центрима се труде да са децом раде док не крену у школу.

У прихватном центру у Прешеву ова деца осим што уче наш језик, прелазе лекције и из математике, енглеског и географије. Све то да би се припремили за формални систем образовања у некој од земаља Европске уније.

"Имамо много активности, то је за мене сада најважније да док сам овде много тога научим док не стиген до жељеног циља, Немачке, желим да постанем електроинжењер", каже Белал из Авганистана.

На иницијативу родитеља планира се увођење часова писања и читања на њиховом матерњем језику како би остали у контакту са својом културом.

"Наши људи у томе могу много да помогну треба их што више укључивати овде брину о деци, посвећени су и моја деца су срећна, то нам је велика помоћ", рекао је Хамит из Авганистана.

Путујући земљама Балканске руте деца су много изгубила, неформална школа помаже им да стигну вршњаке и стекну радне навике.

"Послеподневна настава је како је ми зовемо, неформална, одвија се за одрасле или за старије малолетнике, већином су заинтересовани да науче неки од заната, рецимо кројачки", каже Миленко Никић из Министарства за рад, борачка и социјална питања. 

У Прихватном центру у Суботици је 47 деце, чак 11 без родитељске пратње.

"Сама сам на путу већ девет месеци, око месец дана сам овде. Тешко ми је имам психичких пробелма, не радимо ништа месецима. Само жечим да стигне до Мађарске и да се школујем", каже Захра Тимури из Авганистана.

"Сам сам већ 11 месеци, би сам и у парку у Београду четири месеца. Добро ми је у прихватилишту, људи су добри, али желим даље", рекао је један дечак.

Петочлана породица из Авганистана у кампу у Крњачи је већ девет месеци. Надају да ће наставити пут на Запад, али су, док чекају, тражили азил у Србији.

"Овде имамо све храну, одећу, тим који ради овде је добар али желим да моја деца крену у школу што пре толико месеци смо овде морају да уче", каже А. Е. Из Авганистана.

"Желимо да идемо у Мађарску, тешко је када имате велику породицу, али даље желим да одемо само легално", каже Б. И. из Авганистана. 

Деца која су у Србији без родитеља, локални центар за социјални рад додељује им старатеља.

"У складу са тим се одлучивало шта је најбоље у интересу детета, да ли да буде смештено у неком од центара за смештај малолетника без пратње или неком од центара за азил. Свако дете које се налази у центрим за азил, конкретно у прихватним центрима, води се рачуна да уђе у процес едукације образовања", рекао је Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице и миграције.

Од децембра деца мигранти похађају школе у Србији. Њихов број се стално повећава. Од око 7.000 миграната који тренутно бораве у нашој земљи, 1.900 је школског узраста, а према подацима Уницефа, 94 деце уписано је у десет београдских школа.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
12° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво