Посао преко НСЗ тражи 15.000 особа са инвалидитетом

Када смо пре годину дана снимали Јелену Женар, њена највећа брига била је како да запосли сина који има проблем с говором. У међувремену, завршио је средњу занатску школу и пријавио се на биро рада.

Јелена Женар каже да су је тамо упутили у то да је отворен јавни конкурс за субвенцију за послодавце који упосле особе са инвалидитетом у стални радни однос.

"Онда је мој супруг отишао код послодавца и питао и примили су га у стални радни однос", испричала је Јелена.

Позитивно искуство прижељкује и око 15.000 особа са инвалидитетом, колико их у евиденцији Националне службе за запошљавање. У тој служби истичу да их је данас 8,4 одсто мање него прошле године у истом периоду. Уз услове, субвенцијама помажу оне који би да покрену сопствени бизнис, а подстичу и послодавце.

Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање каже да уколико послодавац запосли особу са инвалидитетом која нема радног искуства може 12 месеци да остварује право на рефундацију његове зараде и пореза и доприноса у износу од 75 одсто а максимално до износа минималне зараде.

"Послодавац који прилагођава радно место или свој простор конкретној особи са инвалидитетом може такође да рефундира трошкове максимално до 400.000 динара", рекао је Мартиновић.

Упркос свим мерама државе, особе са инвалидитетом кажу да, када покуцају на врата послодаваца, она најчешће остану затворена због предрасуда и дискриминације.

"Ниједна институција, ниједна држава неће постати сиромашнија зато што ће запослити особу са инвалидитетом, она ће постати само хуманија, а то је јако важно јер су у питању људски животи који само због стицаја хендикепа који имају су у подређеном положају", каже Милан Стошић, председник Националне организације особа са инвалидитетом.

Иако запошљавање особа са инвалидитетом за бројне послодавце није ствар добре воље већ законска обавеза уколико имају најмање 20 радника, није мало оних који је избегавају, тврде упућени.

"Рецимо, ако неко има алергију или је прележао плућну болест, онда се кроз неке папире омогући да се третира као особа са инвалидитетом, док они који то заиста јесу остају без посла", рекао је Стошић.

Послодавцима Закон омогућава да изаберу да ли ће запослити особу са инвалидитетом, или ће, уместо тога, уплатити новац у буџет.

Према подацима Пореске управе, прошле године 5.580 послодаваца засновало је радни однос са особама са инвалидитетом, док је њих 4.215 уплатило средства у Буџетски фонд. Од контролисаних 3.182 послодаваца, утврђено је да 532 нису испунила обавезу запошљавања особа са инвалидитетом.

Представници особа са инвалидитетом позивају на измену Закона како би им, кажу, заиста обезбедио запошљавање, чиме би се оснажили не само економски, већ и психолошки и социјално.