Сабор СПЦ о новим празницима, Дарвину, Тесли...

У саопштењу се наводи да је Сабор одлучио да канонизује патријарха пећког Пајсија Јањевца, архимандрита Стефана Јовановића, као и митрополита скопског Викентија и игумана Владимира.

Сабор је свецима прогласио и побијене страдалнике пивске као мученике и страдалнике величке и горњеполимске, као и монаха Јакова.

Истиче се да Сабор и даље сматра да земним остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу музејским експонатима, него у гробници у Храму Светог Саве или на платоу испред њега.

У саопштењу је наведено и да је Сабор констатовао да Румунска православна црква не само што наставља са својим антиканонским упадима у јурисдикцију СПЦ него их и интензивира и проширује на читаву српску канонску територију упозоравајући да ће, уколико се са том праксом не прекине, бити приморана да начини мучан, али једини могући корак, а то је да прекине литургијско и канонско општење са том црквом.

Сабор је одликовао патријарха српског Иринеја Орденом Светог Јована Владимира, а епископа шабачког Лаврентија, поводом 50-годишњице његове архијерејске службе, Орденом Светог Саве првога степена.

Такође, Сабор је размотрио питање антиканонског и цркворушилачког деловања, како се наводи, расколничке групе познате под именом артемијевци, по некадашњем имену Марка Радосављевића, формалног вође групе, и тим поводом је позвао вернике на духовну будност, трезвеност, а расколнике на покајање и на повратак у крило Мајке Цркве.

Сабор је одлучио и да Горана Мирковића, такозваног хорепископа хвостанског и барајевског, у ствари свргнутог јеромонаха Наума, трајно искључи из црквене заједнице, с тим да ово изопштење или екскомуникација престаје да важи једино у случају искреног и делатног покајања.

На Сабору је разматран, како се наводи, излишан и у суштини бесмислен проблем, а реч је о уплитању групе наставника и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције.

У саопштењу се наводи да су се потписници тога текста обратили Сабору са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца те да је Сабор то прихватио, али са напоменом да та расправа, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.

Истакнуто је и да Сабор подржава изградњу Меморијалног центра на Старом Сајмишту као трајног спомен-обележја српским жртвама у 20. веку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом поделили његову горку судбину у томе трагичном столећу.

Сабор је, такође, упутио писмо подршке и солидарности патријарху московском и целе Русије Кирилу поводом, како се наводи, дискриминације и обесправљености којој су изложени епископи, свештенство, монаштво и верници највеће и једине канонске цркве у Украјини, аутономне Украјинске православне цркве у саставу РПЦ.

Одобрено је Епархији рашко-призренској да, поред свог историјског седишта у Призрену, може установити, из практичних разлога, и административно седиште у древноме Расу (Новом Пазару).

На Сабору су попуњене скоро све упражњене епархије па је тако за митрополита дабробосанског изабран досадашњи епископ зворничко-тузлански Хризостом, за епископа зворничко-тузланског досадашњи епископ далматински Фотије, за епископа далматинског архимандрит Никодим (Косовић), досадашњи настојатељ манастира Крке.

За епископа милешевског изабран је досадашњи епископ бихаћко-петровачки Атанасије, за епископа бихаћко-петровачког досадашњи епископ франкфуртски и целе Немачке Сергије и за епископа нишког досадашњи викарни епископ топлички Арсеније, док је за администратора епархије франкфуртске и целе Немачке изабран епископ аустријско-швајцарски Андреј.

За нове чланове Светог Синода изабрани су митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископ ваљевски Милутин.

У саопштењу је наведено је и да је Сабор донео одлуке које имају за циљ побољшање духовних и материјалних услова живота и рада у богословијама, а посебно на Богословском факултету СПЦ у Либертивилу код Чикага.

Анализиране су и опште прилике у епархијама СПЦ у Западној Европи, Америци и Аустралији и у том контексту донета је и одлука о премештању седишта Епархије источноамеричке из Ворена (Њу Џерзи) у Парк Хилс (Јонкерс, Њујорк).

Донета је одлука и да се при Светом Синоду оснују Одељење за бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација, а Сабор се позабавио и питањем црквеноправног статуса православних војних свештеника у Војсци Србије.