Ћирилица се брани и рекламом, опречна мишљења лингвиста

Предлог градског менаџера Горана Весића да би фирме, које називе буду истакле на ћирилици, могле да буду ослобођене дела намета, наишао је на опречна мишљења. Док део лингвиста сматра да то неће решити вишедеценијски проблем, други га виде као добар начин да се подстакне употреба ћирилице на јавним местима.

Писмо које Словени користе од краја деветог века, а за српски језик у 19. веку обликује Вук Караџић, Београд намерава да заштити.

"У наредном периоду ћемо размотрити могућност да изменимо градске прописе како би они који користе ћирилицу приликом званичног оглашавања, постављања имена фирми напросто имали попусте и на тај начин били стимулисани да користе наше писмо", рекао је Горан Весић, градски менаџер.

Стимулација не решава проблем стар шест деценија, колико је ћирилица у запећку – сматра део стручњака. Упућују на Закон о службеној употреби језика и писама, који на коришћење ћириличког писма обавезује само јавна предузећа, уставове и организације.

"Називи свих других привредних друштава спадају у јавну употребу језика и ту су ћирилица и латиница равноправне. Тако да би сваки такав покушај да се стимулише употреба ћирилице у јавној употреби, заправо, представљао својеврстну дискриминацију", сматра лингвиста Владо Ђукановић.

Други, предлог градске управе виде као наставак акције која је ујединила надлежна министарства, медије и струку – "Негујмо српски језик".

"Овде није реч о дискриминацији, него сви они који буду афирмисали ћирилично писмо имаће одређене повластице. Тиме сигурно латиница неће претрпети штету, али ћемо ми обавити један добар, одговоран задатак тиме што ћемо своје национално писмо на неки начин мало појачати да оно буде видљивије", каже лингвиста Вељко Брборић.

Мишљења струке подударају се код чињенице да ћирилица јесте угрожена. А, борба подразумева јасан и дугорочан план:

"Почети са једном генерацијом, X генерацијом 2020. године са првим разредом основне школе и читав низ акција спроводити током школовања целе те генерације. Дакле, нешто што би потрајало најмање 16 или 20 година", рекао је Ђукановић. 

Брборић каже да је латиница такође део нашег културног наслеђа, али је чињеница да је на јавном местима ћирилица помало запостављена. "На крају: ћирилица је део нашег националног бића", истакао је Брборић.

Да би остала и убудуће, Министарство културе припремило је предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама, које ће ускоро предложити парламенту. Како штити ћирилицу, ипак се још не зна.

Остали аутори: Тихана Бајић
број коментара 9 Пошаљи коментар
(петак, 26. мај 2017, 12:26) - Татјана [нерегистровани]

Паметан предлог

Паметан предлог који ће, надам се, бити спроведен. И латиница је писмо српског народа јер је многи Срби користе. Многа књижевна и научна дела, информације користе већ више деценија латиницу. То би требало да буде наша предност јер без проблема користимо и латиницу.
Ћирилица би требало да има статус културног добра и требало би је штитити свакодневно оваквим мерама.
На пример, сви издавачи који издају књиге на ћирилици, могли би добити пореске олакшице.

(петак, 26. мај 2017, 12:23) - anonymous [нерегистровани]

bravo

Ja sam za! Mislim da je to pametna ideja!

(петак, 26. мај 2017, 11:22) - Душан Павловић [нерегистровани]

Равноправност

Ћирилица је матично писмо српског народа. Тиме сам све рекао. Ако није тако, зашто се у основној школи прво учи ћиролица па онда латиница Предност треба да има ћирилица. То нису два народа која треба да буду равноправна.

(петак, 26. мај 2017, 11:17) - anonymous [нерегистровани]

Увести закон о обавезној употреби ћирилице на свим јавним местима!

Дакле, може натпис или реклама фирме на латиници, али обавезно и на ћирилици, чиме би наше писмо, које је дефинитивно дискриминисано у односу на латиницу, постало равноправно!

(петак, 26. мај 2017, 11:17) - anonymous [нерегистровани]

Ћирилица и Српски језик

Док држава законом обавезује предузећа да донесу "бизнис план" уместо плана пословања, док државни функционери (и новинари) споразуме имплементирају уместо да их спроводе док Град Београд организује "бајк фест" уместо бициклијаде... свеједно је да ли ћемо све то да пишемо ћирилицом или латиницом.

(петак, 26. мај 2017, 11:04) - anonymous [нерегистровани]

Дискриминацији је изложена ћирилица

А да ли су паметни саговорници били тако паметни код употребе латинице код регистарских таблица за аутомобиле ?! Ту су сви ћутали и одобравали што је латинично писмо примарно и нико није рекао да је то дискриминација ћирилице ,па чак су многи били против што је убачена ћирилична ознака малим словима. Ћирилицу треба законски регулисати као примарно писмо у јавној употреби, школама,установама,јавним натписима, медијима .....Употреба латинице може бити по избору али само као додатак малим словима уз ћирилични натпис . Тако и саобраћајне таблице треба изменити тако да ћирилична ознака буде великим словима а латинична малим. Па кад могу грци, руси а дс не говорим о таблицама арапских земаља што не би могли и ми да штитимо нашу културу и писмо. Закон мењај о обавезној употреби ћирилице!

(петак, 26. мај 2017, 10:44) - anonymous [нерегистровани]

Нису равноправна оба писма

По Закону о службеној употреби језика и писама латиница може да се користи само ако је текст написан и на ћирилици (Чл. 4). Док се службеном употребом језика и писама сматра се и исписивање назива организација и фирми (Чл. 3) (не само државних установа).
Српски језик се пише ћирилицом. Српске речи могу да се напишу и грчким или арапским писмима или енглеском, пољском, шпанском или румунском латиницом и на тај начин ће неко моћи да разуме шта је написано. Као што и француска реч може да се напише српском ћирилицом, али то не значи да је ћирилица француско писмо.
Ау ревоир.

(петак, 26. мај 2017, 10:14) - anonymous [нерегистровани]

Usput

Usput doneti i zakon da je poznavanje srpskog jezika uslov za drzavljanstvo, zaposlenje, skolovanje, zdravstvenu i socijalnu pomoc.

(петак, 26. мај 2017, 09:39) - anonymous [нерегистровани]

Равноправност?

Недавно сам ушао у књижару у Кнез Михајловој улици у Београду, коју су купили неки странци. Ту се продају књиге на српском језику страних издавача и није било готово ни једне књиге одштампане ћирилицом, а књижара има два нивоа. Ако су ћирилица и латиница равноправни како то пише у закону, како то да издавачи нису обавезни да штампају подједнак прој књига ћирилицом и латиницом? Како то да књижаре нису обавезне да увек имају подједнак број књига на ћирилици и латиници? Како то да новине нису обавезне да издају своја папирна издања на оба писма? То је једина права равноправност. Ово што се сада догађа је злоупотреба законских норми зарад максималног форсирања латиничног писма.