Србија – земља са вишком историје привлачи туристе

Србија има изузетно археолошко благо које би годишње могло да привуче чак 300.000 страних туриста, уверен је Миомир Кораћ, директор Археолошког института Српске академије наука и уметности. За археолошке ископине највеће интересовање показују туристи из Немачке, Италије, Кине, Јапана, Јужне Кореје и Латинске Америке. То су високоплатежни гости од којих би користи имала цела земља, а да би обишли све значајне археолошке локалитете, у Србији би се задржавали од седам до 10 дана.

Србија је земља са вишком историје, воли да каже Миомир Кораћ. Наш је задатак да то своје богатство на најбоји начин представимо туристима и осмислимо интересантне туристичке туре.

"На нашој територији рођено је 18 римских императора, кад говоримо о Римском периоду. То нема ни Италија, то је четвртина свих римских императора. Не заборавимо Лепенски вир је настао код нас пре 10.000 година, имали смо једну тако сјајну цивилизацију, па и средњи век, видите како то све може да се искористи за један тај потенцијал", каже директор Археолошког института САНУ Миомир Кораћ.

Сматра се да је за квалитетну археолошку туристичку туру потребно имати три локалитета. Ми их имамо много више.

"По инфраструктурној уређености, начину интерпретације са најсавременијом технологијом и по својој културолошкој вредности, наши археолошки локалитети, пре свега Феликс Ромулијана, потом Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, Медијана, Јустијана прима су раме уз раме са онима који су у свету брендирани. Пре свега захваљујући чињеници да су велики новци уложени у археолошка истраживања, у конзервацију и презентацију свуда по свету, нарочито на иностраним сајмовима", каже археолог, бивши директор Феликс Ромулијане Бора Диомитријевић.

Страни туристи веома поштују римско културно наслеђе, и они који на територији своје државе имају остатке тог моћног царства, али и прекоморски гости.

Археолог и туристички водич Милена Васиљевић каже да је интересантно то да се сви изненаде кад чују да смо били у оквиру Римског царства.

"Оно што је интересантно да се они врло често изненаде да смо ми уопште били у оквиру Римског царства, без обзира што се Римско царство простирало од Велике Британије до Месопотамије. Некако, они не успевају да повежу Србију са свим тим и онда се пријатно изненаде кад дођу код нас", додаје Васиљевићева.

За ширу популаризацију археолошких локалитета, веома је важно да они буду под заштитом Унеска. Многи туристи, пре свега прекоокеански, када дођу у наш део Европе, обилазе управо оне објекте који су под заштитом Унеска.

Од археолошких локалитета само је Феликс Ромулијана на тој листи, а могло би да их буде више да смо ажурнији и доследнији у аплицирању. У сртучним круговима верују да ће се у року од две године на Унесковој листи наћи Царичин град и Римски лимес.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.