Колики је пут од информације до знања?

Говорећи о медијској писмености и медијским стратегијама, главни уредник и директор издавачке куће "Клио" Зоран Хамовић рекао је да све стратегије имају амбициозан почетак, али да је највећи број њих у фиоци јер један мандат омогућава да се направи једна стратегија. Онда када стратегија треба да се спроводи, дођу нови људи и све почне испочетка.

"Сви говоре о стратегији, али нико озбиљно о томе не мисли", каже Хамовић и поставља питање спроводивости стратегије.

Истиче да је најважнија усмереност ка добрим циљевима и додаје да је у учењу најважнија ствар "да нам се омогући да грешимо, вежбамо и стичемо искуство".

"Ако то оплеменимо и туђим искуствима, онда смо направили пун погодак", поручује Хамовић. 

Према његовим речима, то је много битније од амбициозних планова. Међутим, како каже, сваки план је бољи него да плана нема. Хамовић наводи да је план неки оријентир и да увек постоји неко историјско оправдање зашто није спроведен, а да аналитичари касније то могу да исправе.

Едиција "Мултимедија" издавачке куће "Клио" постоји већ две деценије, а Хамовић каже да су се све то време бавили обликовањем и трансфером неопходних знања. Та кућа је предложила и декларацију о медијској писмености.

Хамовић је додао да је сваки дан све више оних који одбијају да буду образовани, а разлог је снажан утисак код младих да је све доступно.

"Увек се каже: ја то знам јер могу до тога лако да дођем, а кључно је место између информација и знања", истако је Хамовић.

Како је рекао, због оптерећености информацијама имамо утисак да нешто знамо, а у ствари не знамо и невладање чињеницама нас доводи у заблуде и неспоразуме. Додао је да се стално говори о томе како људи морају имати критичко мишљење, али прво морају имати знање.

Хамовић каже да је велики број оних који раде у медијима а не знају шта раде и лишени су знања и потребе да знају.

"То је оно што је рак-рана друштва, а о томе се мало говори", каже Хамовић и додаје да је циљ декларације да се утиче макар на део активнијег грађанства које је уљуљкано друштвеним околностима.

Од наставника се очекује да буду дигитално и медијски писмени 

Аналитичар образовне политике и образовни технолог у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Данијела Шћепановић каже да у оквиру образовања постоје садржаји који се односе на медијску писменост. Додаје и да је Национални просветни савет усвојио 2013. године смернице које се у једном делу баве медијском писменошћу као делом нове писмености.

Данијела Шћепановић каже да се систему образовања прилази као комплексној теми и да се од сваког наставника очекује да буде дигитално компетентан и медијски писмен.

Каже да су смернице део "меке образовне политике", да то није закон, већ да се само пружају препоруке свим актерима у систему образовања да унапреде оно на чему већ раде.

"У том процесу дошли смо до сазнања да би нам била значајна израда оквира дигиталне компетентности наставника", рекла је Шћепановићева и истакла да је ове године оквир објављен и да садржи осам компетенција са поткомпетенцијама.

"Ниво дигиталне компетентности ученика зависи од нивоа наставника", истиче Шћепановићева и напомиње да је такође реч о инструменту меке политике који позива на одговорност сваког наставника.

Поручује да је наставницима на располагању више од 150 програма који се баве медијском писменошћу и унапређењем дигиталних компетенција. Истакла је скуп "Нове технологије у образовању" који је ове године окупио око 5.500 наставника, а било је око 160 предавања.

Професор на ФДУ Мирко Стојковић каже да, када је реч о медијском описмењавању, постоје два приступа. Један каже да постоји минимум онога што би сваки професор требало да има у свом знању, а према другом појединац мора да постане свестан контекста да би могао да прати област која брзо напредује.

Стојковић каже да је немогуће концентрисати се нпр. на неки програм у периоду од шест месеци јер је вероватно да ће он за то време да застари. Ипак, каже да је потребно да се у први план истакну одређени циљеви и принципи.

Говорећи о ТВ серијалу "У мрежи", чији је сценариста и режисер, Стојковић каже да би широј публици требало да буде представљено оно чиме се мали број људи бави. Наводи да је то део пројекта који би требало да омогући људима да више сазнају, да дођу на сајт "Шер фондације" и погледају све материјале.

"Ми сада школујемо оне који могу да постану медији. Младе људе који могу да имају свој Јутјуб канал, Инстаграм и друге канале комуникације", наводи Стојковић и додаје да је реч о генерацији која интуитивно разуме "медије које ми морамо да промишљамо".

Ипак, поручује да је важно да они на факултету добију једну ширу свест која нема везе са технологијом него са оним стварима из прошлости које су дубље у корену онога што се данас ради.

"Да се подсетимо да је све о чему причамо само средство, интересантне алатке које могу да буду корисне ако се користе на прави начин, а ако не, онда могу да направе штету", поручује Стојковић.

"Шер фондација" је представила годишњи мониторинг извештај о стању дигиталних права и слобода за 2016. годину и документарну ТВ серију "У мрежи".