Времеплов (22. мај 2017)

Светски дан биодиверзитета, Пренос моштију Светог оца Николаја.

Године 337. умро је римски цар Константин Први Велики, први римски цар који је дозволио слободно исповедање Хришћанства. Константин је рођен на тлу садашње Србије - 280. у Нишу. Царем су га 306. прогласили римски легиони у Британији, после чега је у низу сукоба савладао супарнике и сам завладао западним делом Римског царства. Од 312. владао је заједно с царем Источног Римског царства Валеријем Ликинијем, а после победе над њим 324. сам целим Царством до смрти. С Ликинијем је 313. издао Милански едикт о слободи вероисповести хришћана. На Првом васељенском сабору у Никеји 325. помогао је Цркви да сузбије аријанизам. Оснивач је Константинопоља (Цариграда), нове престонице царства.

Енглески писац Артур Конан Дојл, лекар по професији, рођен је на данашњи дан 1859. године. Прославио се као аутор криминалистичких романа и приповедака у којима су главни јунаци измишљени детектив Шерлок Холмс и његов пријатељ др Вотсон. Зачетник је тог специфичног књижевног жанра. Битно мању пажњу привукао је најбољим делима, солидним историјским романима. Племићку титулу добио је 1902. за заслуге у одбрани британских интереса, посебно у другом Бурском рату. После погибије сина у Првом светском рату, одао се мистицизму. Дела: романи "Гримизна студија", "Пустоловине Шерлока Холмса", "Успомене Шерлока Холмса", "Баскервилски пас", "Бели одред", "Изгубљени свет", "Велики бурски рат", историјска студија "Историја британског похода у Француској и Фландрији", дело о спиритуализму "Историја спиритуализма", мемоарска проза "Успомене и пустоловине".

1813. - Рођен Рихард Вагнер, немачки композитор
(Лајпциг, 22. 05. 1813 - Венеција, 13. 02. 1883)

Рихард Вагнер је био творац немачке музичке драме и, уз Ђузепе Вердија,
најзначајнији романтичарски оперски композитор 19. века. Писао је текстове и
музику за музичке драме, претежно из немачке митологије. Компоновао је у
складу са сопственим симболичким и филозофским назорима и учењима
немачких филозофа Артура Шопенхауера и Фридриха Ничеа, створивши
јединствено уметничко дело у којем су сједињени текст, музика, игра, слика и
инсценација. Његова најпознатија дела су: музичке драме "Парсифал",
"Танхојзер", "Холанђанин луталица", "Нирнбершки мајстори певачи",
"Нирнбершки прстен", који се састоји од четири драме: "Рајнско злато",
"Валкира", "Зигфрид", "Сумрак богова" и музичко - филозофске студије
"Уметничко дело будућности" и "Уметност и револуција".

1814. - Умро Теодор Јанковић - Миријевски, књижевник, педагог и филозоф
(Сремска Каменица, 17. 04. 1741 - Санкт Петерсбург, 22. 05. 1814)

1819. - Први амерички пароброд "Савана" препловио Атлантик од Саване у Џорџији
до Ливерпула

1873. - Умро Алесандро Манцони, италијански књижевник
(Милано, 07. 03. 1785 - Милано, 22. 05. 1873)

1885. - Умро Виктор Иго, француски књижевник
(Безансон, 26. 02. 1802 - Париз, 22. 05. 1885)

1907. - Рођен Лоренс Оливије, енглески позоришни и филмски глумац, режисер и
продуцент, добитник "Оскар"-а
(Доркинг, 22. 05. 1907 - Лондон, 11. 07. 1989)

1924. - Рођен Шарл Азнавур (Шанур Вахинаг Азнавурјан), француски шансоњер,
филмски глумац и дипломата
(Париз, 22. 05. 1924)

1930. - Рођен Срето Бошњак, историчар уметности, ликовни критичар и кустос,
управник Галерије Културног центра и директор Уметничког павиљона "Цвијета
Зузорић" у Београду
(Маркушица, 22. 05. 1930 - 23. 04. 2017)

1933. - Рођен Томислав Петернек, мајстор фотографије
(Винковци, 22. 05. 1933)

1934. - Рођен Предраг Бајчетић, редитељ, професор Факултета драмских уметности
у Београду
(Београд, 22. 05. 1934)

1938. - Рођена Мирјана Марић, модни креатор
(Кравље, 22. 05. 1938)

1939. - Адолф Хитлер и Бенито Мусолини потписали "Челични пакт" о десетогодишњој војној и политичкој алијанси Немачке и Италије

1939. - Одржана прва међународна бициклистичка трка "Кроз Србију"

1942. - Стрељан Раде Кончар, револуционар и политичар, народни херој
(Кончарев Крај, 28. 10. 1911 - Шибеник, 22. 05. 1942)

1942. - Обешен Стеван Филиповић, револуционар, народни херој
(Опузен, 27. 06. 1919 - Ваљево, 22. 05. 1942)

1944. - Умро Војислав Илић - Млађи, књижевник
(Ореховица, 07. 10. 1877 - Београд, 22. 05. 1944)

1944. - Рођен Момчило Перишић, генерал и политичар, начелник Генералштаба
Војске Југославије
(Коштунићи, 22. 05. 1944)

1945. - Умро Лајош Вермеш, универзални спортиста, пионир суботичког спорта, покретач "Палићке олимпијаде"
(Суботица, 28. 06. 1860 - 22. 05. 1945)

1946. - Рођен Петар Божовић, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Земун, 22. 05. 1946)

1946. - Рођен Џорџ Бест, фудбалер, репрезентативац Северне Ирске
(Белфаст, 22. 05. 1946 - Лондон, 25. 11. 2005)

1953. - Почео са радом Туристички савез Београда

1959. - Рођен Стивен Патрик Мориси, британски музичар, члан групе "Тhe Smiths"
(Дејвиулм, 22. 05. 1959)

1960. - Најснажнији икад забележени земљотрес јачине 8,6 степени по Рихтеру
погодио Чиле

1970. - Умро Бојан Ступица, позоришни редитељ, сценограф и архитекта
(Љубљана, 01. 08. 1910 - Београд, 22. 05. 1970)

Архитекта, сценограф, глумац и редитељ у позоришту и на филму, Ступица је
живео, радио и сагорео у позоришту. Суштина његове природе била је
стваралаштво, без обзира којим се средствима изражавао - доводећи глумце
из свих крајева Југославије у Југословенско драмско позориште или када је
бирао каменчиће за фасаду Атељеа 212. У Љубљани, Осјеку, Скопљу, Загребу
и Београду готово да нема позоришног гледаоца који није видео бар једну од
његових представа: "Дундо Мароје", "Леда", "У агонији", "Аретеј", "Кавкаски круг
кредом", "Опера за три гроша", "Идиот", "Глорија", "Богојављенска ноћ", "Браћа
Карамазови "... Седмојулска награда за животно дело, 1965. године, само је
једнo од многобројних признања овом надахнутом и неуморном културном
посленику.

1970. - Рођена Наоми Кембел, британска манекенка и фото-модел
(Лондон, 22. 05. 1970)

1972. - Цејлон променио име у Шри Ланка

1987. - Рођен Новак Ђоковић, тенисер, светски шампион, филантроп, оснивач
Фондације "Новак Ђоковић"
(Београд, 22. 05. 1987)

1992. - У Најробију потписана Конвенција о очувању биолошке разноврсности - овај
датум обележава се као Светски дан биодиверзитета

2002. - Умро Александар Ђокић, архитекта
(Београд, 28. 12. 1936 - Београд, 22. 05. 2002)

2003. - Умрла Милосава - Мила Царичић Стојнић, слависта, професор Филолошког
факултета у Београду
(Беране, 01. 02. 1924 - Београд, 22. 05. 2003)

2006. - Умро Милан - Гица Дамјановић, фудбалер Партизана, репрезентативац
(Голубиц, 15. 10. 1941 - Београд, 22. 05. 2006)

2007. - Умро др Зоран Константиновић‚ слависта, компаратиста, професор
Филолошког факултета у Београду и управник, Института за упоредну
књижевност у Инсбруку, академик
(Београд, 05. 06. 1920 - Београд, 22 .05. 2007)

2010. - Умро Сајмон Монџек, британски сценариста
(Хилингдон, 05. 08. 1970 - Лос Анђелес, 22. 05. 2010)

2012. - За посетиоце отворен највиши телевизијски торањ на свету "Tokyo Sky Tree"

2014. - Умро Драгољуб Велимировић, шаховски велемајстор
(Ваљево, 12. 05. 1942 - Београд, 22. 05. 2014)

2015. - Умро др Радомир Наумов, инжењер електротехнике, генерални директор
Електротехничког института "Никола Тесла", министар рударства и енергетике
и министар вера
(Чока, 12. 05. 1946 - Београд, 22. 05. 2015)

2016. - Умро Велимир Бата Живојиновић, филмски и ТВ глумац
(Кораћица, 05. 06. 1933 - Београд, 22. 05. 2016)

2016. - Умро Велимир Сомболац, фудбалер, репрезентативац Југославије, освајач
златне медаље на Олимпијади у Риму, селектор фудбалске репрезентације
Републике Српске
(Бања Лука, 27. 02. 1939 - Градишка, 22. 05. 2016)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 28. март 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво