Извештај са граничног камена број 296

Капетан Гујаница са патролом његових војника налази се у Сектору Б, на граници са Бугарском, у селу Доње Градиње, код граничног камена број 296, на 40 километара од Софије.

То је само један од седам сектора дуж 560 километара граничне линије са Бугарском, Македонијом и Црном Гором, земљама преко којих је највећи број миграната покуšшавао илегално да пређе у Србију, па даље ка западноевропским земљама.

Српској војсци и полицији у свакодневној патроли дуж границе од прошлог јуна помаже и око 50 колега из Француске, Словеније, Словачке, Чешке, Мађарске и Аустрије.

"Са припадницима полиције из шест земаља створили смо 'непробојни штит' на тих 560 километара државне границе", истиче капетан Гујаница и додаје да сада свега десетак миграната дневно покуша да уђе у Србију.

Али, каже, када примете здружене међународне снаге, одустају.

Наводи да су међународне снаге прошле године са границе превезле 1.281
мигранта у прихватне центре широм Србије.

"Само у сектору Б, чија је дужина 360 километара уз бугарску границу, откривено је више од 5.652 покушаја миграната да уђу у Србију, а њих 5.325 је одустало од те идеје, док је око 327 упућено у прихватне центре широм Србије", наводи Гујаница.

Према његовим речима, од почетка заједничког ангажовања ВС, МУП-а и иностраних полицајаца, ухапшено је 140 кријумчара који су покушали да у Србију илегално превезу 1.890 миграната.

У зони њихове одговорности, заједничке патроле војника и полиције у три смене патролирају по кршевитом терену, а међу српским снагама, тренутно су и две припаднице полиције из Аустрије.

"Након издавања наређења и давања инструкција члановима патрола, војска и полиција, по киши, снегу и сунцу, сваког дана пешаче више од десет километара, како дању тако и ноћу. У овом моменту, нашим јединицама на овој деоници помажу и две припаднице аустријске полиције", објашњава Гујаница.

Највише ухапшених кријумчара из Србије

Вршњаци, десетар Бојан Димитријевић (33) и разводник Синиша Јовић (33), заједно "броје ситно" до завршетка тронедељне смене на граници са Бугарском.

"Након посла, када завршимо осматрање, враћамо се у базу и у суштини радимо све оно што раде и други људи, с тим што смо ми недељама одвојени од својих породица па нам је најбитније да се одмах по завршеном послу чујемо са супругама и децом", објашњава разводник и поносно најављује да ће за месец дана његов дом бити богатији за принову, још једног члана породице Јовић.

У почетку мигрантске кризе, кажу у Војсци, највећи прилив миграната је био из Бугарске и Македоније, а у протеклом периоду рута кријумчара се променила и иде преко Косова и Метохије и Црне Горе ка Рашкој области.

"Највећи број ухапшених кријумчара је из Србије, њих 106, док су остали из Бугарске 16, по пет из Авганистана, Ирака, Пакистана и по један из Аустрије, Молдавије и Холандије", кажу у Министарству одбране.

Говорећи о структури илегалних миграната, у Министарству кажу да је највећи број њих, 60 одсто, из Авганистана.

"На основу броја миграната који су упућени у прихватне центре, видимо да их је највише дошло из Авганистана, затим следе лица из Сирије 18 одсто, Ирака 11, Пакистана девет, а остали, мигранти из Бангладеша, Руанде и Непала, чине два одсто", наводе у Министарству.

У Министарству истичу и да је пракса показала да због лоших временских услова мигранти смањују број покушаја уласка у Србију, али како кажу, доласком топлијих дана, може се очекивати да притисак на државну границу буде већи.