Нередовна исплата алиментације највећи проблем самохраних родитеља

Иза себе има два брака и два потпуно различита искуства. Татјана Стојановић, каже, да је с првим супругом након развода остала у добрим односима и да он испуњава своје родитељске дужности. За разлику од њега, други бивши муж, тврди, не брине довољно о њиховом сину и избегава редовно плаћање алиментације.

"Шта је урадио да би то избегао? Дао је отказ, рецимо, на послу. Приватну погребну фирму је пријавио као додатну делатност да би избегао плаћање пореза и плаћање алиментације. Он има некретнину на себе, једно или два возила", каже самохрана мајка Татјана Стојановић.

Неки чак пребацују имовину на друге не би ли им суд одредио што мањи износ алиментације. Удружење самохраних родитеља било је упорно и после 10 година борбе успело је да докаже право имовинско стање једног родитеља, те је свом детету морао да исплати сав новац за који га је ускратио.

Међутим, сваки трећи разведени родитељ не плаћа алиментацију, иако му је суд то наложио, показује званична статистика. Проблем су и они који је плаћају нередовно.

"Има много тужилаца, који дају подршку тим неплатишама, јер се појавио инструмент одложеног гоњења, па ако платиш у не знам колико рата нећемо да те гањамо. Јел' ми децу можемо да хранимо на рате, не можемо, дете тражи и доручак и ручак и вечеру сваког дана", каже Вера Тотић из Удружења самохраних родитеља.

Шта држава предузима да реши добро познати проблем са алиментацијама, у Министарству задуженом за социјална питања не одговарају. А о другим питањима добили смо писани одговор.

"Самохрани родитељи могу под повољнијим условима да остваре право на дечји додатак, износ дечјег додатка за њих већи је за 30 одсто од износа који припада родитељима који немају тај статус", наводи се у одговору.

Једнородитељске породице, уколико испуне услове, могу да остваре право на увећану новчану социјалну помоћ и родитељски додатак за новорођено дете.

Поједини представници самохраних родитеља сматрају да би новчана помоћ државе требало да буде већа и приступачнија, а још важније је, кажу, да завршава у правим рукама, а не код добро стојећих који се представљају као социјално угрожени.

Истраживање показује да је поред материјалне подршке, самохраним родитељима неопходно веће разумевање друштва и послодаваца.

"Дискриминација ове популације се дешава управо на радном месту где ови родитељи немају могућност или имају мање могућности да одсуствују с посла зарад родитељске неге, заправо су под великим пристиском да организују свакодневни живот", каже Драган Станојевић из Института за социлошка истраживања.

У Србији се не зна тачан број самохраних родитеља, а не постоји ни јединствена дефиниција тог појма, већ се она разликује од прописа до прописа.