Шта значи правда из Стразбура у Србији?

Потражићу правду у Стразбуру, често чујемо од оних који сматрају да је у Србији нису добили. То је случај и неких породица које су најближе изгубиле у саобраћајним несрећама, а незадовољне су пресудама. Један од њих је и Маринко Павловић. Сматра да је за изгубљени живот његове супруге казна блага.

"Осуђен је на шест месеци затвора, условно на две године. Не могу да се помирим са великом неправдом која је причињена у суду према мени и мојој породици", каже Маринко Павловић.

Неки кажу да и поред правде коју су добили у Стразбуру, у Србији и даље трпе неправду. Зорици Јовановић ни после више од 30 година држава није одговорила шта се догодило с њеним сином којег је последњи пут видела у породилишту када су јој саопштили да је преминуо.

Европски суд за људска права пресудио је у њену корист 2013. и наложио Србији да у року од годину дана, између осталог, успостави механизам који би требало да омогући да се утврди шта се десило са Зоричином, али и другим бебама које су, како тврде стотине родитеља, из болница нестајале седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година после наводне смрти.

"После пресуде једино што се догодило то је што су они мени исплатили новчана средства, а за даље све је још увек на нули, на мртвој тачки, непокренуто. Оно што ја желим, то је да се донесе закон и да се види шта је урађено с том децом", говори Зорица Јовановић.

Иако је као потписница Конвенције о људским правима дужна да се повинује пресудама из Стразбура, Србија их спроводи селективно, оцењују у Комитету правника за људска права. Комитет министара савета Европе може да врши притисак на државу која не извршава пресуде доносећи одлуке или резолуције.

"Крајни ефекат свега тога често не буде такав да те пресуде и буду извршене. Постоје негативни поени које држава прима услед тога, али мислим да је највећи негативни поен управо тај што смо ми на путу европских интеграција и што је велико питање да ли ћемо оваквим поступањем на крају достићи тај ниво људских права који је неопходан", каже Ана Јанковић из Комитета правника за људска права ЈУКОМ.

Због неспроведених пресуда и одлука нисмо имали већих проблема, кажу у Државном правобранилаштву и додају да је Србија од 404 пресуде и одлуке о пријатељском поравњању, извршила 273.

"До сада нисмо имали оштрије последице осим позива Комитета министара да Република Србија у хитном року изврши неку конкретну меру. Недостатак буџетских средстава током 2014. и 2015. године је био разлог зашто смо у одређеном броју предмета каснили са извршењем пресуда и одлука Европског суда, у сваком од тих предмета је током 2016. извршена исплата накнаде", каже Наташа Плавшић из Државног правобранилаштва.

У Државном правобранилаштву истичу да је прошле године Европски суд за људска права од 1286 размотрених представки изјављених против Србије, одбацио њих 1220.