Срби тешко до својих кућа и имања у Љубожди

У Љубожди код Истока у току је обнова прве српске куће. У то село после осамнаест година вратило се тринаест породица, које чекају обнову срушених кућа. Срби су и даље власници земље у том селу па из тог разлога је кажу њихов повратак наишао на отпор код албанских суседа.

За Марту Ристић повратак у Љубожду је посебно тежак. Та храбра мајка 1999. године изгубила је 24-шњег сина Ненада. Погинуо је недалеко од куће, уз коју је и старо гробље на коме је сахрањен. Марта са гробља може само да посматра породичну кућу, али у њу не може да уђе, јер ју је узурпирао Албанац из суседног села.

"За ових 18 година двадесет пута сам долазила. Нико не може да га избаци из куће до дан данас. Дошли смо на ову ледину, под шатор, под шатор. Још шест хектара земље имам", каже Марта.

На имању Николића само остаци куће који су зарасли у коров и растиње.

Драгослава Николић имала је кућу од 100 квадрата. "Ја мислим да ми нисмо заслужили да нам се ово уради. На моје имање дошао је човек из Албаније и подигао викендицу-кућу", каже Драгослав Николић.

Чекање, стрепњу и објашњења да се још нису стекли услови за повратак ови људи заменили су одлуком да се врате.

"После 18 година сам дошао на мој стари вековни темељ, чде су живели мој деда, прадеда и чукундеда. Имао сам шталу, гаражу све је уништено до темеља", каже Јован Ристић.

Радомир Ристић прича да је комшијама било криво кад су дошли и да их нису никако дочекали.  

"Знали смо да ћемо наићи на препреке, али смо упорни", каже Мирко Симић.

Свако српско домаћинство поседује по неколико хектара земље, али њу користе Албанци.

"Имам пет хектара имања које је сада узурпирано, ради га Албанац", каже Миодраг Тијанић.

Док чекају обнову кућа вредно раде и сређују двориште свог суседа у чијој кући бораве сви заједно.

"Стално су нам говорили дођите, вратите се на своје огњиште, међутим, сада су изнели доста лажи на наш рачун, да смо ми ратни злочинци, да смо правили злодела, што није истина", каже  Чеда Симић.

"У општини Исток до 1999. године живело је 8.700 Срба, плус 1.700 Црногораца од тог броја није се вратила ни једна трећина", каже  Весна Маликовић из Канцеларије за повратак и заједнице, општина Исток.

Повратнике у Љубожди непрекидно надгледа Косовска полиција, а повремено их обилазе и војници словеначког Кфора.

Остали аутори: Светлана Вукмировић
број коментара 4 Пошаљи коментар
(уторак, 02. мај 2017, 10:59) - milan [нерегистровани]

...

Bio sam na ostrvu Molat, u Murteru, Zadru i još na
mnogim mestima gde su Srbima skoro sve porušili.
Mnoge te ruševine i dan danas stoje obrasle travom
i koprivama, što je žalosno i zločinsko.

Srbija mora Hrvatskoj istaviti račun ako hoče da se je
poštuje i da njen narod vidi u svojoj državi branitelja...

Jednako mora istaviti račune svakoj novonastaloj
državi koja je nacionalizirala vlsaništvo Srba a same
Srbe proterala.

(уторак, 02. мај 2017, 10:34) - Dragan Stanković - Stane [нерегистровани]

Sličan primer

Poznajem dosta starosedeoca Albanaca. Sada vidim da ih vuše ne poznajem. Bili su drugojačiji, potpuno. Stvari su se izmenile u najgorem smislu.
Srbi moraju da izdrže, jer ni Albancima nije svejedno. Kakvo seme razdora je posejano. To mogu da urade samo Ameri. Podsetimo se samo "blagorodnog" lica nekih njihovih funkcionera, a ja ne volim ni ime da im spomenem(Olbrajt, Klinton). Mora ovo da prođe...
Ne znam za sličan primer u bilo kojoj zemlji na planeti...

(уторак, 02. мај 2017, 10:16) - Zare Srbin [нерегистровани]

Jadni ljudi,

Ovo je Bogu za plakati, kako su nasi Srbi prepusteni na milost i nemilost po bivsoj srpskoj zemlji [ ne samo na Kosmetu ].

(уторак, 02. мај 2017, 10:10) - Djordje [нерегистровани]

Strasno

Doce I ovoj nepravdi kraj jednog dana