Априлски снег опомиње: тек сваки десети пољопривредник осигурао род

Томислав Прелић из чачанског краја обрађује осамнаест хектара земље. И 2014. и 2016. године поплаве су му нанеле велику штету. Ни после тога се не одлучује да осигура њиве.

"На селу се то много лоше показало, изгледа несигурно, не смемо да уђемо у то", каже Прелић.

Ни Прелићеве комшије немају поверења у осигуравајућа друштва.

"Они сада излазе на лице места и гледају где је кућа, да ли је близу воде, и неће да је осигурају ни од поплава ни од снега, само од града, и онда ти дају нешто мало", каже Ђорђе Гачевић.

"Високе су те премије, а када се процењује, обично они процене на доста мање. Да би ми то осигурали потребни су велики издаци које наш сељак у ово време сигурно није спреман да издвоји", каже Марко Јовановић, пољопривредник.

Априлски снег изненадио је и воћаре у Арљиском крају.

"Углавном људи осигуравају род од града, од снега нико није практиковао. Сад кажу да неке осигуравајуће куће осигуравају од снега, то су велике премије, много кошта то осигурање, тако да од снега нико није осигурао", каже Томислав Прелић.

Иако се воћари жале да су критеријуми пооштрени, већи произвођачи више не ризикују. У сезону не улазе без осигурања.

Владе Николић отишао је корак даље. За малињак и купињак поред основног осигурања има и допунско, од мраза и снега. Премија није јефтина, девет процената очекиване добити од овогодишњег рода. Како држава субвенционише воћаре за осигурање са 40 процената, Николић је из свог џепа платио 220 хиљада динара.

"Да ли ћемо бити задовољни, то ћу вам рећи за седам дана. Стопа осигурања није била мала, али да ли ће се исплатити и како ће бити то ћу вам рећи за седам дана, док проценитељи дођу и порцене наше засаде", каже Владе Николић, председник удружења произвођача малине "Црвено злато" из Косјерића.

Тек сваки десети пољопривредник осигура засаде. Премија за заштиту од основних ризика просечно кошта 2.000 динара по хектару.

"Допунски ризици врло ретко се осигуравају, или се полиса за њих потписује управо мање-више и због што ни наши продавци немају довољно информација и не успеју да објасне осигуранику шта значи допунски ризик. Допунски ризик је поплава, рани мраз, касни мраз, евентуално мањи принос него што је планиран, све су то допунски ризици који могу врло квалитетно и ефикасно да се осигурају наши пољопривредници", каже  Душко Јовановић, генерални секретар Удружења осигуравача Србије.

Да су њиве, пашњаци и воћњаци боље осигурани, и држава би мање интервенисала.

"Ми ћемо радити једну кампању у наредним данима, наредном периоду како би се што више људи определило за тај систем. Мењамо и правилник како бисмо афирмисали ту методу заштите. Ми ћемо и физички са противградним ракетама да заштитимо простор како не бисмо имали нове врсте елементарних непогода", каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

У ресорном Министарству кажу да имају план како да различите врсте воћарских култура брзо опораве. Кренуће за седам дана, пошто процене колику су штету направили пролећни снег и мраз.