Комеморација Раши Попову

Од чика Раше, у присуству породице, пријатеља, колега и деце коју је учио, опростили су се Илија Церовић, в. д. директора Телевизије Србије и главни и одговорни уредник Научног програма, колеге и сарадници у научној редакцији – Првослав Плавшић и Петар Живадиновић, и књижевник Витомир Теофиловић.

Илија Церовић је напоменуо да је престало да куца срце Раше проналазача, срце писца, новинара, глумца, приповедача

"Овај рођени Мокричанин био је успешан и као писац и као новинар. Био је и лектор за српско-хрватски језик у Лондону и главни уредник издавачке куће Матица српска... Писао је песме за децу и одрасле и урадио преко 500 телевизијских емисија. Остаће незабораван као Раша проналазач у серији Љубивоја Ршумовића 'Фазони и форе'. Сматрам привилегијом у свом животу што сам у једном кратком периоду учио новинарски занат од Радивоја Раше Попова. Био је сјајан човек", указао је Церовић.

Првослав Плавшић је напоменуо да је у Галерији РТС-а било присутно много пријатеља славног књижевника.

"Када би сви говорили о Раши Попову то би трајало данима. Било је много лепих ситуација и анегдота које смо Раша и ја прошли заједно. Ако данас прођете поред киоска и погледате насловне стране новина видећете једно меко, пријатно, грађанско лице човека. Рашино лице потпуно одудара од политичког и порнографског ријалитија који је остатак садржаја тих новина", навео је Плавшић.

Истакао је да је Раша Попов сваку реченицу успео да претвори у неку малу теорију.

"Жалио се Раша да не зна да вози бицикл и од тога одмах направио стих: Гени, гени, шта је у мени никло, не умем да возим бицикло. Ми смо му рекли да ћемо га научити да вози бицико, али Раша није желео да мења тај стих. Био је човек који је могао да опише живот као неки сеоски чапкун а да истовремено буде озбиљан филозоф и мислилац. Био је омиљени дечији проналазач и чаробњак речи", навео је Плавшић.

Пријатељ Раше Попова се сетио епизоде из његовог живота у Енглеској када му је станодавац дао отказ.

"Причао ми је Раша како му је станодавац рекао да треба да иде. Вели: 'Мој пас више воли вас него мене'. Раша му је одговорио да је у заблуди јер њега воли као пса. 'Вас цени и поштује као господара', казао је Раша и задржао стан", рекао је Плавшић.

Петар Живадиновић напоменуо је да је Раша Попов храбро и пионирски радио ствари у популаризацији науке.

"Било да је сам стварао или да је подржао оне који су стварали емисије које су биле авангарда за тадшње стандарде телевизије. Он је био један од најбољих педагога који су постојали у српској култури без обзира да ли је радио емисије из популаризације науке или емисије за децу. Његова ерудиција је била невероватна. Раша Попов је дух игре спроводио у свом животу и све око себе наводио да раде слично. Никада није био досадан. Озбиљни интелектуалци и деца су учили од њега . Био је пријатељ ведрог духа", указао је Живадиновић.

Књижевник Витомир Теофиловић је казао да је јако тешко осврнути се на један тако блистав живот какав је имао Раша Попов.

"Био је савршени писац и забављач деце. Ушао је са својим бајкама за децу у читанке. Забавно и поучно су речи које описује његов опус. У коју год би школоу ушао моментално би изазивао експлозију одушевљења", рекао је Теофиловић.

Раша Попов биће сахрањен сутра у 13 часова у Алеји заслужних грађана у Београду.