Црква код Алексинца подсећа на љубав Вронског и Ане Карењине

У селу Горњи Адровац код Алексинца, на месту погибије руског пуковника Николаја Николајевича Рајевског у српско-турском рату, налази се руска црква, коју туристи често обилазе. Мало је, међутим, познато да тело Рајевског – чији је лик Толстој искористио за прототип грофа Вронског у роману "Ана Карењина" – почива у Русији, а срце у околини Алексинца. Да ли црква може бити сачувана од заборава и пропадања проверавао је РТС.

У руску цркву у Горњем Адровцу су сви туристи добродошли. Обновљена је пре деценије и по на иницијативу тадашњег руског амбасадора у Србији. Протојереј Миомир овде је службовао 20 година. Сада је у пензији.

"Црква осликава породичну цркву Рајевских са њиховог имања, само што је много мања, једнокуполна је и припада касновизантијском стилу", каже протојереј Миомир Јефтић.

Руска црква или црква љубави, како је још у народу позната, подигнута је овде у Горњем Адровцу 1903. године. У то време са имања Рајевских из Русије донете су и засађене липе које цветају сваког јуна, а које су својеврсни сведоци времена.

Пуковник Рајевски ратовао је у Србији са 5.000 руских добровољаца. Погинуо је 1876. године надомак села у коме данас живи осамдесетак углавном старијих људи. До цркве воде бројни путокази, али и дотрајао пут.

"Та саобраћајница је дуга 4,6 километара, а сама пројектна цена је сто милиона динара без ПДВ-а", наводи председник општине Алексинац Ненад Станковић.

Друштво српско-руског пријатељства у Алексинцу планирало је да у порти цркве постави споменик Вронском и Ани Карењиној, али кажу - пара нема.

"Када су Италијани могли да од Ромеа и Јулије, који нису ни постојали, направе то што су направили, да цео свет иде тамо на поклоњење, а ми имамо истинуту причу о љубави Вронског и Ане Карењине, али то никако не можемо да искористимо да направимо добар туризам и да нам долазе Руси. Замислите да дође само један одсто Руса, то би био успех", истиче Љубомир Буцек, председник Друштва "Рајевски-Вронски" из Алексинца.

Они који овде дођу у време празника, прижељкују конак како би, кажу, могли да одморе, купе сувенире и науче нешто ново из српске историје.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.