"Трагедија Народне библиотеке није била случајност"

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић је, обраћајући се присутнима, међу којима је било и представника дипломатског кора, рекао да се операција којом је 6. априла 1941. године уништена Народна библиотека звала "Страшни суд" и судила је култури једног народа.

"Непријатељ је знао шта ради. Трагедија Народне библиотека није била последица случајности, нехата, грешке. Намерно је гађано у очни живац српске културе и српског народа. Покушали су и скоро уништили ДНК српске културе са жељом да се један народ, његово сећање, дух, идентитет препусте забораву", казао је министар.

Вукосављевић је подсетио да је пламен тињао три дана, да је оно највредније што смо имали горело три дана, али да се тај пламен спржене и спаљене библиотеке симболично спојио са пламеном којим су гореле мошти Светог Саве.

"Та два пламена спојила су се симболично у велику ватру која осветљава нашу прошлост, нашу садашњост и нашу будућност. Питање је шта ћемо видети у тој ватри. Ватру можемо тумачити као трагедију, изазов, као непријатеља, али и као пријатеља и савезника", приметио је Вукосављевић.

"Да ли ћемо око та два пламена, те велике ватре, као народ играти симболички плес, да ли ћемо у ватри тражити симболе, питајући се да ли наше молитве иду ка празном небу или се горе налази неко ко ће их услишити и разумети, или ћемо та два пламена искористити да наше бакље пренесемо ближе и да на тим пламенима упалимо бакљу знања, бакљу духовности, бакљу културног препорода и просперитета и да са тим лучама кренемо у будућност? То је велико питање и избор читаве генерације", рекао је министар.

Он је додао да је на једном од тих пламенова изникао велики симбол српског народа и духовности – Храм Светог Саве, а на другом велики симбол српске културе, образовања и просперитета – Народна библиотека Србије.

Управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић подсетио је да је приликом нацистичког бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу уништена зграда у готово све што се ту од њеног оснивања чувало.

Блашковић је навео да се ту налазило 1.300 ћирилских рукописа, од чега је око 100 рукописних књига било на пергаменту, затим 200 старих штампаних књига и инкунабула. Осим тога, у библиотеци су биле бројне повеље, богата збирка млађих рукописа, непроучена збирка турских докумената о Србији и Београду, збирка писама значајна за политику, културу и књижевну историју, збирка старих карата и слика, око 300.000 примерака часописа и књига.

Нестали су и комплети свих српских часописа, аламанаха и календара, и збирка српских и страних новина.

"Људи, невини од сазнања, вели (Александар) Тишма, нису марили за мртве који су на истом овом месту једном крикнули. Волели су свој заборав толико да чак нису нису ни знали за њега. Можемо ли данас, једни другима, уверени да је крај света одавно наступио, као у меланхоличној Тишминој раноранилачкој песми, изговорити опрост, а забарикадиран шестотопни сонет, сјајну ритмичку екстрасистолу, оличену у пронађеној неизгорелој поеми, која ће све нас у истом часу – то је и разлог сваке библиотеке – сачувати?", казао је Блашковић.

Присутнима се обратио и генерални директор Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга Александар Иванович Вислиј, који је констатовао да су и српски и руски народ много страдали током два светска рата, али да оно што се десило у Београду првог дана бомбардовања јесте догађај без преседана.

"Булгаков је рекао да рукописи не горе, али ми видимо да то није тачно. Рукописи горе, а ми треба све да учинимо да се они сачувају. То је у нашој снази и потрудићемо се да тако увек и буде", поручио је Вислиј.

Говорили су и академик и књижевник Горан Петровић, песник Душко Новаковић, а у музичком делу програма наступио је Гудачки квартет Факултета музичке уметности у Београду у класи редовног професора Ладислава Мезеија.

Поводом Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије, у специјалној комори у Холу испред Централне читаонице изложена је слика "Жена у српском" Ђуре Јакшића, књижевника и сликара рођеног исте године када је основана Библиотека.