Зашто таленти одлазе из Србије?

По способности да задржи или привуче таленте, Србија заузима претпоследње место од укупно 138 земаља. То показује последњи извештај Светског економског форума. Упркос масовном исељавању младих стручњака, држава нема јасну стратегију да заустави тај тренд.

За фармацеуте чак ни у Србији нема зиме. Ипак, Маја је одабрала да са својом дипломом и знањем каријеру настави у нешто топлијој Аустралији.

"Млади људи када заврше факултете и ако остану у Србији имају минималне шансе за даљу едукацију. Тако да је могућност усавршавања била много већа као и зарада, што омоћава један нормалан, стабилан живот овде", наводи магистар фармације Маја Александров.

Живот у Србији није тако оптимистичан. То говори податак да је током 2016. земљу напустило 56.000 људи. Од тога 9.000 високообразованих.

"Ако се узме структура незапослености младих ви видите да су на првом месту млади са основном школом, а онда одмах са факултетском дипломом, па тек онда са средњом школом. То указује да тренд није добар и да се људи са високим образовањем налазе у најтежој позицији када гледате тржиште рада и незапосленост", наводи Соња Тошковић из Београдског центра за људска права.

Када се погледа последњи извештај Светског економског форума, наш резултат није завидан. По одливу талената, Србија је друга у свету.

Стручњак за миграције Владимир Гречић напомиње да млади таленти представљају носиоце иновација.

"Данас нема повећања продуктивности ни конкурентности без иновација. Ако хоћемо да повећамо конкурентност мора више да се посвети пажња талентима који одлазе негде другде", додаје Гречић.

Шта конкретно држава ради да задржи таленте, нисмо успели да сазнамо.

"Став Владе јесте да се ради на поправљају услова овде, у нашој земљи, да млади људи и њихове породице немају потребу да оду. Ипак, неки млади људи одлазе и ми морамо наћи начин да им се приближимо кроз заједничке активности, институције и пројекте и да направимо мост са њима", каже министарка без портфеља задужена за демографију и социјалну политику Славица Ђукић Дејановић.

Шездесетих и седамдесетих година прошлог века свега два одсто исељеника имало је високу стручну спрему. Деведесте доносе другачију слику. Од тада до данас већина је у кофер спаковала и факултетску диплому. Према рачуници Светског економског форума, српска привреда је за непуне три деценије због миграција изгубила 14 милијарди евра.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 21. септембар 2024.
22° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи