Радош Бајић: РТС на нашем даљинском

Хоћемо ли им дозволити да нам праве распоред по нашој кући, по нашој дневној соби, по нашем мозгу и по нашим животима. Ја нећу. (Ауторски текст Радоша Бајића писан за дневни лист "Политика" преносимо у интегралној верзији.)

Стварно немам ништа против кабловске телевизије Н1. Једном сам чак био и њихов гост. Мислим да имају одичан информативни програм. Такође, немам ниједан разлог да будем мрзовољан ни према концерну СББ.

Ценим и поштујем сваки успех и просперитет. Те тако и поздрављам велики продор у свет телекомуникацијског бизниса уваженог господина Шолака, оснивача и првог власника СББ-а, – кога можда и познајем? 

Не само због тога што је рођен у Крагујевцу. Збиља се не сећам? Србија је велика само у народној песми – сви се ми овде познајемо. Уколико господин Шолак данас уопште има било какве везе, или било какву менталну, или било какву другу везу са Србијом? Преко четрдесет година вучем шерпе по песку српског медијског посла, глумим, пишем, режирам, продуцирам – знам и упознао сам многе људе.

Осамдесетих година прошлог века, када је букнула експанзија видео-клубова и видео-рикордера, који су се делили преко синдиката – многи су почели у гаражама. Неки су нестали са сцене, а неки су се винули у највише и најсветлије сазвежђе светског медијског посла.

Елем, са човеком који је еминенција српског кабловског и телекомуникационог бизниса, никад нисам попио кафу. Сем што сам кабловски претплатник СББ-а – нити сам му дао, а камоли узео један његов динар. Или, боље да кажем – долар, с обзиром на то да је амерички ККР фонд својевремено купио, или како се у жаргону крупног бизниса прикладније каже – преузео компанију СББ, чији је власник поменути господин.

И да нисам био посебно заинтересован, а нисам, све сам то морао да сазнам јер је то био један од највећих пословно-финансијских трансфера који су српска памет и предузетништво направили са мултинационалним светским, то јест америчким медијским гигантима.

Кад томе прикључимо мало додатног страха у костима услед чињенице да је први човек и газда целог система ККР фонда, па и Шолаков газда, генерал Дејвид Петреус, бивши први човек америчке ЦИА, а колико видимо и веома близак председнику САД Доналду Трампу, онда нам преостаје само да држимо језик за зубима, или да, ако то буде неопходно, мењамо жуте гаће.

Дакле, Бачка је мирна. Чак би рекао да је нирвана. Сви имамо кабловску телевизију, сви безгранично и неодољиво користимо мобилну и сваку другу телефонију, свака српска влада вапи за страним инвеститорима, за улагањима у ИТ сектор поготову.

Србија стреми ка Европској унији, чију закономерност легитимишу отворена тржишта и слободни проток људи, идеја и капитала. Све је то дивно, златно и бајно – да као мали народ, као државица на стакленим ногама која се кобеља и тешком муком налази на глобусу света – нисмо изложени најтежем и најдрастичнијем облику економског и сваког другог империјализма.

Све што има атрибут националог изложено је тлачењу, ниподаштавању, гажењу и гурању у други план. А најновија манифестација и показна вежба нашег ропства догодила се ових дана, када је по бахатом моделу медијског империјализма на каубојски начин, кабловски оператор СББ са места број један на нашим даљинским управљачима померио Радио-телевизију Србије!?

Чак и да је по регулативи и закону који не вреди ни помињати, јер ко га још у Србији поштује, било могуће да приватна мултинационална компанија учини тако нешто, све делује увредљиво и бахато, надмено и насилнички!

Могуће је да цела ова ствар и нема неке везе са поменутим господином Шолаком? Није ово једини пример на којем се поново уверавамо да су многе ствари отишле предалеко? Да смо продали душу ђаволу и веру за вечеру? Да је Србија постала земља чуда у којој је све могуће?

Па је онима који нас распарчавају и уситњавају, који нам отимају територије, имања, ресурсе, рудна богатства, културне споменике, историјско наслеђе, културни идентитет – све то мало, те хоће да нам узму и душу? А ми се још опасуљили нисмо? Пијемо њихова заслађена пића, они флаширају, пакују и продају нам нашу воду са наших извора, једемо храну коју они неће у својим маркетима, возимо аутомобиле које они склањају са својих ауто-путева... И шта још не.

Постајемо робови и таоци глобалног модела живљења који су они смислили за нас и постајемо пријемчиви за сва зла и све пороке које нам лиферују...

Када сам пре шест година боравио у Аустралији као гост српске етничке заједнице, уверио сам се колики непроцењиви значај за национално опстајање и очување српског идентитета има РТС и његов сателитски програм. Жива реч, ћирилица, песма, фолклор, културно наслеђе...

Када је грчка ТВ мрежа пре неколико година своју телевизију назавала Прва српска телевизија – памтим како је реаговао почивши Александар Тијанић, тадашњи први човек Јавног сервиса.

Хоћемо ли ми данас – да наспрам непристојности и бахатости мулитинационалних интересних медијских групација које нас понижавају –  да оставимо самог генералног директора РТС-а Драгана Бујошевића?

Хоћемо ли им дозволити да нам праве распоред по нашој кући, по нашој дневној соби, по нашем мозгу и по нашим животима. Ја нећу.

Отказаћу уговор о коришћењу кабловске телевизије СББ-у.

Нажалост – само то могу.

Број коментара 28

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво