Све већа заинтересованост за гајење органских култура

Органском производњом хране у Србији бави се око две хиљаде произвођача, који производе на 15 хиљада хектара. Учешће ове производње у укупном пољопривредном земљишту је тек 0,44 одсто. Заинтересованост за гајењем органских култура последњих година све је већа, а стручњаци тврде да су потребе за извозом толике да бисмо све могли да извеземо, чак и да целу земљу покријемо органском храном.

Предраг Мијатовић из Ботурића код Бруса наставља породичну традицију бављења пољопривредом али се, за разлику од оца, пре четири године одлучио за производњу органске малине и купине. На њиви проводи 12 часова, све ради ручно, од копања, преко орезивања до заштите. Саградио је и нову хладњачу.

Капацитети ове наше хладњаче су 1.200 тона замрзнутог воћа, двадесет одсто завршава на тржишту ЕУ , каже Предраг Ботурић, произвођач органске хране.

Не само што је органска храна велики потенцијал за српску економију, већ је реч и о одрживој производњи која доприноси здрављу људи и очувању животне средине. То све више схватају пољопривредни произвођачи који се удружују.

"Покрећемо једну велику кампању за људе који желе да се баве овим видом производње, дакле органском производњом а немају земљиште у свом поседу. Ту би држава требало да изнајми земљиште на одређен број година и да они крену да се баве неким видом органске производње", каже Горан Илић, председник Удружења Топас из општине Брус.

Стручњаци сматрају да шансу закупа државног пољопривредног земљишта морају да искористе управо произвођачи органске хране.

"Органска храна је врло тражена на страном тржишту, али ако немате довољне количине и кавалитет нећете моћи да извезете. То је једина шанса да се добију веће количине и добар квалитет и да се произвођачи уједињују, да имају групни сертификат који је знатно јефтнији", наводи професорка на Пољопривредном факултету у Београду Снежана Ољача.

Добар пример у органској производњи је Словенија, која тренутно има девет одсто земљишта под тим културама, а циљ им је да до краја године повећају на 20 процената. И банке препознају значај те производње.

"Србија има изузетан потенцијал због својих природних услова. Пољопривредници траже инвеститоре за све врсте инвестиција, од почетка финасирања производње па до земљиште. Ми у једном делу финансирамо и куповину земљишта", каже Бранко Грегановић, председник Извршног одбора НЛБ банке.

Под органском производњом, 1999. било је 11 милиона хектара у свету, а 2015-те 50 милиона хектара. У истом периоду, број органских произвођача је са 200.000 увећан на око 2,4 милиона. Тржиште органске производње сада вреди више од 80 милијарди долара.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.