Времеплов (13. март 2017)

На данашњи дан 1895. у пожару изгорела Теслина лабораторија у Њујорку. Године 1960. почело емитовање емисије "Време спорта и разоноде" Првог програма Радио Београда. Књижевник нобеловац Иво Андрић преминуо 1975. године.

На данашњи дан 1960. године почело је емитовање емисије "Време спорта и разоноде" Првог програма Радио Београда. Када је 1960. године у етар кренула емисија "Време спорта и разоноде" са ефектном шпицом "Гол, гол, гол" и гласом доајена спортског новинарства Радивоја - Раће Марковића, слушаоци су препознали нови звук и приступ информисању о спорту и разоноди. Кроз овај популарни спортско - забавни магазин прошло је на хиљаде уметника, забављача и спортиста. Њихови домаћини били су Александар-Саша Марковић, Предраг Кнежевић, Ђурађ Мрђеновић, Шиља Михајловић, плејада сјајних спортских репортера, који су касније предали палицу млађим колегама Миодрагу Стојиљковићу, Слободану Ковачевићу, Светиславу Вуковићу, Марку Марковићу, Јордану Ивановићу... Емисија "Време спорта и разоноде" својим квалитетним садржајем и актуелношћу представљала нас је на многим домаћим и иностраним фестивалима и овенчана је низом награда.

Године 1975. умро је Иво Андрић, књижевник и дипломата, академик, нобеловац. Изразит и доследан реалист, Андрић је у својим приповеткама и романима дао читаву галерију ликова из живота старе Босне. Приповедач снажне имагинације, Андрић се одликовао вандредном чистотом језика, префињеним психолошким анализама и дубоким понирањем у суштинске проблеме егзистенције. Најпознатија његова дела су: "Еx Понто", песме у прози, збирка песама "Немири", приповетке "Аникина времена" и "Пут Алије Ђерзелеза" и романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника" и "Госпођица". Андрићева "Проклета авлија", представља ремек-дело приповедачке прозе. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1961. године. Један је од наших најпревођенијих писаца.

1572. - Умро Петар Хекторовић, књижевник
(Хвар, 10. 1487 - Хвар, 13. 03. 1572)

1781. - Енглески астроном Вилијам Хершел открио седму планету Сунчевог система - Уран

1830. - Рођен Паул Хајзе, немачки књижевник, нобеловац
(Берлин, 13. 03. 1830 - Минхен, 02. 04. 1914)

1855. - Умро Димитрије Аврамовић, сликар и књижевник
(Св.Иван Шајкашки, 27. 03. 1815 - Нови Сад, 13. 03. 1855)

1855. - Изграђен железнички мост на Нијагари између САД и Канаде

1855. - Рођен Персивал Ловел, амерички индустријалац, популаризатор идеје о животу на Марсу
(Бостон, 13. 03. 1855 - Марс Хил, 12. 11. 1916)

1857. - Књаз Александар Карађорђевић донео "Устроеније" о удруживању занатлија и трговаца у Србији - овај датум обележава се као Дан Привредне коморе Србије

1871. - Рођен Живко Павловић, генерал и војни писац, академик
(Башин, 13. 03. 1871 - Београд, 25. 04. 1938)

1888. - Умро Антон Семјоновч Макаренко, совјетски педагог и књижевник
(Белопоље, 13. 03. 1888 - Москва, 01. 04. 1939)

1894. - У једном кафеу на париском тргу Пигал Францускиња Ивет, сликарски модел, извела први јавни стриптиз.

1894. - Умро Фрањо Рачки, историчар и политичар, први председник Југославенске академије знаности и умјетности
(Фужине, 25. 11. 1828 - Загреб, 13. 03. 1894)

1895. - У пожару изгорела Теслина лабораторија у Њујорку

1903. - Рођен Коста Петковић, геолог, професор Београдског универзитета, академик
(Солун, 13. 03. 1903 - Београд, 28. 05. 1987)

1926. - Рођен Милош Гвозденовић, академски сликар
(Кастрат, 13. 03. 1926 - Београд, 28. 05. 2006)

1929. - Рођен Борис Бузанчић, позоришни, филмски и ТВ глумац, градоначелник Загреба
(Бјеловар, 13. 03. 1929)

1930. - Објављена вест о открићу Плутона, који је 18. фебруара исте године први угледао амерички астроном Клајд Томбо

1939. - Умро Лисјен Леви-Брил, француски филозоф, социолог и антрополог
(Париз, 19. 04. 1857 - Париз, 13. 03. 1939)

1942. - Убијен Жикица Јовановић - Шпанац, шпански борац, народни херој
(Ваљево, 1914 - Радановац, 13. 03. 1942)

1944. - Рођена Атина Бојаџи - "Охридски делфин", македонска пливачица и тренер, светски шампион у пливачком маратону, прва жена са Балкана која је препливала Ламанш
(Охрид, 13. 03. 1944 - Скопље, 29. 12. 2010)

1945. - Убијен Миладин Поповић, политичар
(Лопате, 1910 - Приштина, 13. 03. 1945)

1965. - Рођена Весна Тривалић, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Београд, 13. 03. 1965)

1974. - Умро Мато Ловрак, књижевник
(Велики Грђевац, 08. 03. 1899 - Загреб, 13. 03. 1974)

1978. - Умро Карољ Барањи, вајар и керамичар
(Нови Сад, 03. 11. 1894 - Нови Сад, 13. 03. 1978)

1993. - Умро Павле Васић, сликар, историчар уметности и ликовни критичар, професор Филозофског факултета и Универзитета уметности у Београду
(Ниш, 30. 08. 1907 - Београд, 13. 03. 1993)

1996. - Умро Кшиштоф Кишловски (Кјешловски), пољски филмски и ТВ редитељ
(Варшава, 27. 06. 1941 - Варшава, 13. 03. 1996)

2002. - Умро Спирос Кипријану, кипарски политичар и државник, председник Кипра (Лимасол, 28. 10. 1932 - Никозија, 13. 03. 2002)

2003. - Умро Живорад Игић, новинар, публициста и политичар
(Бабин мост, 13. 10. 1942 - Београд, 13. 03. 2003)

2003. - Умро Енрико Јосиф, композитор, педагог и публициста, академик
(Београд, 01. 05. 1924 - Београд, 13. 03. 2003)

2004. - Умрла Марина Кољубајева, филмска и ТВ глумица
(Београд, 02. 11. 1950 - Београд, 13. 03. 2004)

2005. - Умро Александар Атанацковић, фудбалер, репрезентативац
(Београд, 29. 04. 1920 - Београд 13. 03. 2005)

2008. - Умро Живко Шокловачки, правник, политичар, шеф посланичке групе Југословенске левице у Скупштини СФРЈ, председник Управног Одбора НИС-а
(Кикинда, 1946 - Нови Сад, 13. 03. 2008)

2012. - Умро Бранко Павићевић, историчар, академик
(Никшић, 02. 03. 1922 - Подгорица, 13. 03. 2012)

2015. - У удесу војног хеликоптера који је превозио животно угрожену бебу из Новог Пазара у Београд, погинуло 7 путника

2015. - Умро прим. др Мирко Теофиловски, специјалиста физијатар, професор Медицинског факултета у Београду, помоћник директора Специјалне болнице за рехабилитацију и ортопедску протетику у Београду
(Београд, 13. 02. 1956 - Београд, 13. 03. 2015)

2015. - Умрла Радмила Пејовић, стрелац, тренер и стрељачки судија
(Теслић, 29. 05. 1954 - Београд, 13. 03. 2015)

2016. - Умро Милојко П. Ђоковић, новинар и публициста, члан Одбора Српске академије наука и уметности за питање села
(Бреково, 11. 05. 1926 - Београд, 13. 03. 2016)

2016. - Умро Бранислав Ћелап, директор Издавачке куће "Просвјета" у Загребу, један од организатора Првог међународног сајма књига у Загребу и Београду
(1922 - Загреб, 13. 03. 2016)

број коментара 0 пошаљи коментар