Костић: Извозимо сопствену будућност

Владимир Костић каже да је у оквиру САНУ коначно формиран Одбор за научну и уметничку дијаспору, додајући да не гаје илузије да ће се вратити они који су започели каријере у иностранству, али да је циљ да се успоставе јаче везе са њима.

Костић је рекао да је демографски проблем у Србији "проблем свих проблема и да сви други проблеми проистичу из њега".

"Од почетка миленијума, ми смо изгубили више од пола милиона људи. Притом миграциони аспект није толико доминантан", нагласио је Костић и додао да се од 1930. године у Србији рађа мање деце од оног броја који је потребан за просту репродукцију.

Како каже, високообразоване жене данас рађају у просеку 1,37 деце, а за најпростију репродукцију је потребно 2,1 дете.

"Материнство је одложено, али за то не треба оптуживати жене, већ су за то криви многи друштвени, социјални, политичко-историјски фактори", објаснио је Костић.

Додао је да уколико се направе најбоље мере за решавање демографског питања, први ефекти се могу очекивати за деценију-две.

"Међутим, ако сада не радимо ништа, онда ћемо се за неколико година чудити шта нас је снашло, што нема младих, нема песме у Србији, што нема ко да плаћа пензије", разјаснио је председник САНУ.

Академија, како каже, делује у границама својих могућности, те постоји Одбор за демографска питања, који издаје билтене и покушава да укаже на те проблеме.

Просечна старост становништва у Србији је скоро 43 године и наша земља је на шестом месту у Европи по старости становништва, рекла је министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић. 

Због негативног природног прираштаја, али и миграција, Србија годишње изгуби град величине око 36.000 становника.

Ђукић Дејановићева је указала на то да годишње у Србији место пребивалишта промени 130.000 становника, да се чешће селе жене, и то старости око 33 године, а да годишње земљу напусти 15.000 становника.

Чак 18,7 одсто становништва данас је старије од 65 година, просечна старост је 42,7 година, па нас то сврстава на шесто место у Европи по старости становништва.

Како би се неповољна демографска слика променила, Влада Србије је формирала министарство које ће се бавити том проблематиком и Савет за популациону политику на чијем челу је премијер Александар Вучић.

Ђукић Дејановићева је подсетила на то да је 2008. године урађена Стратегија подстицаја рађања, да ће она у овој години бити ревидирана, те да ће се, осим постојећим решењима, бавити још и миграцијама и активним старењем.

У склопу активних мера за повећање рађања, министарка је подсетила на то да је РФЗО потписао уговор са пет државних и 11 приватних клиника за вантелесну оплодњу, где ће моћи да се обави до 4.300 процеса.

У овој години ће почети реализација четири пилот-пројекта подстицања рађања, све у складу са потребама младих парава у различитим деловима Србије.

Примећено је, објашњава Ђукић Дејановићева, да мајке у Београду доста времена изгубе док дете одведу у вртић или школу, па ће се радити на томе да дете предају асистентима на прагу куће који ће их водити у вртић и враћати из њега организованим превозом.

Други модел је југ Србије, где ће се подстицати производња и где ће покушати да економски ојачају породицу, како би се одлучила на рађање. Посебне мере предвиђене су за Војводину и централну Србију.

"Ревидирање стратегије, четири пилот-пројекта, биће реализовани у овој години, као и анкетирање око 5.000 запослених, који ће ће сугерисати који су то модели како да се усклади родитељство и посао", рекла је Ђукић Дејановићева и додала да послодавце треба подсетити на законске могућности клизног радног времена, рада од куће.

Када се спроведу све планиране активности, наредне године ће се давати предлози за измену законске регулативе.