Има ли основа за повећање школарина на неким факултетима

Уколико Влада Србије усвоји предлог Сената, Универзитет у Београду у новој академској 2017/18 години уписаће 14.850 бруцоша. Три факултета затражила су повећање школарина од пет до десет одсто. Они који школују ИТ стручњаке, одазвавши се акционом плану Владе, поднели су захтев Министарству просвете за проширење уписних квота на тим смеровима.

Већи број бруцоша затражили су Електротехнички, Математички и Факултет организационих наука. Требало би да они по убрзаном поступку акредитују стручне програме за повећан број студентских места, а за то ће им бити потребан и већи простор.

Истовремено Физичка хемија, Учитељски и Факултет политичких наука траже повећање школарина, са чиме студенти нису сагласни.

"Сматрамо да негде треба наћи одговарајући модел, треба утврдити шта је оно што школарина мора да обухвати и на основу тога ставити која су оправдања која су могућа за подизање школарина", наглашава Борјан Соковић, студент проректор Универзитета у Београду.

Професорка Нада Ковачевић, проректорка Универзитета у Београду, наглашава да су факултети образложили своје захтеве за повећање школарина.

"Учитељски факултет је затражио додатно повећање цене, јер сада морају да плаћају неке услуге школама где њихови студенти иду на праксу. ФПН је то образложио својим великим бројем студената који су као самофинансирајући уписали прву годину, па друге године остваре право на буџет, али не могу да их приме, па њима снизе школарину", објашњава Ковачевићева.

Ове године остала је трећина слободних места на мастер студијама и половина на докторским студијама, иако су факултети организовали и трећи уписни рок.

"Када говоримо о уписној политици, она је на истом нивоу као и сваке године. Међутим, оно што и ове године изостаје јесте препорука државе, осим препоруке да се школује већи број стручњака за ИТ сектор, недостаје препорука за сва остала занимања. Недостаје нам национални оквир квалификација", каже Соковић.

"Јако је мало места за докторе наука дефинисаних у систематизацијама у индустрији услугама и на другим местима, тако да на томе треба радити", истиче Ковачевићева.

Универзитет у Београду има 357 студијских програма на основним, 144 на мастер студијама и 78 програма на докторским студијама.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.