Амнести: Мигранти у Србији без приступа одговарајућој заштити

У делу извештаја за 2016/2017. који се односи на Србију наводи се да провладини медији у Србији настављају да оцрњују независне новинаре и активисте за људска права, као и канцеларију омбудсмана.

Независна новинарска удружења регистровала су десетине инцидената у којима су мета били новинари, укључујући физичке нападе и претње смрћу, указује се у извештају.

Када је реч о спровођењу суђења за ратне злочине и злочине против човечности наводи се да су она и даље у блокади док је место главног тужиоца за ратне злочине остало упражњено целе прошле године.

Такође се наводи да је више од 200 породица избачено из станова у центру Београда од почетка радова 2015. за припрему терена за изградњу "Београда на води" а да је у априлу 30 маскираних људи ноћу избацивало људе и насилно уништило зграде.

Омбудсман и групе активиста осудили су та дела, и одржано је више протеста позивајући градске и државне власти да нађу одговорне за то.

Известиоци УН су указали на лошу ситуацију посебно за Роме који живе у дивљим насељима без приступа основним услугама, указује се у извештају.

Када је реч о избеглицама и мигрантима наводи се да одбијање српских власти да у "једном датом тренутку" смести више од 6.000 људи у покрету имало за последицу да су хиљаде њих остали у неформалним смештајима у очајним условима на границама код Мађарске, у напуштеним зградама и парковима у Београду и на другим локацијама у земљи.

Наводи се да Србија није пружила приступ фер и индивидуализованом процесу добијања азила за велики број регистрованих тражилаца азила, укључујући и процедуре одређивања статуса избеглице.

Уложено је више од 12.000 захтева за азил између јануара и краја године у Србији, а донето је само око 74 одлуке до краја октобра. Од тог броја 40 апликација је одбијено.

Истиче се да српске власти нису обезбедиле одговарајуће обучено цивилно особље на граници са Македонијом и Бугарском, где су успостављене међународне патроле граничне полиције. Због тога није систематски обезбеђено да особе које желе да траже азил могу да га затраже на граници, што је обавеза по српском и међународном закону.

Како се наводи, српске власти подржале су суспензију споразума о реадмисији са мађарским властима, али упркос томе хиљаде људи је враћено и остали су блокирани у Србији без правног статуса и приступа основним услугама.

Неки од номинално отворених прихватних центара ограничили су слободно кретање тражиоцима азила и у некима су људи били арбитрарно притворени.

"Напредак дијалога Београда и Приштине остао ограничен" 

Када је реч о Косову наводи се да је напредак дијалога са Београдом под покровитељством ЕУ остао ограничен.

Саветодавно тело за људска права (ХРАП) Унмика издало је у јуну врло критичан извештај, осуђујући УН мисију да није успела да осигура да се одговара за кршења људских права под мандатом тог тела.

Наводи се да су заједнице Рома, Ашкалија и Египћана и даље биле подвргнуте институционалној дискриминацији, посебно када је реч о приступу становању и запошлавању. Те заједнице настављају да живе у пренатрпаним условима у неформалним насељима без одговарајућег приступа води и другим услугама.

Када је реч о ратним злочинима Еулекс је најавио да ће предати случајеве косовским властима иако је Европска комисија оценила да је косовско правосуђе "споро" и "подложно политичким утицајем".

Канцеларија специјалног тужиоца на Косову је и даље без довољно особља и има тешкоћа да регрутује одговарајуће обучене и искусне тужиоце који би истраживали злочине по међународном закону.

Наводи се да је отворен специјални суд за процесуирање бивших чланова Ослободилачке војске Косова, са измештеним седиштем у Хагу, али да још нису издате прве оптужнице.