Како судови одлучују у породичним споровима?

Медији претходних дана преносе тврдње бивше супруге градоначелника Београда Синише Малог али и још неких мајки да постоји уиграни тим судија, адвоката и вештака који због утицајних очева мајкама одузимају децу на суду. Суд негира те тврдње а о случају Марије Мали претходних дана огласиле су се и директорка канцеларије за људска права, повереница за заштиту равноправности и министар трговине.

"И други родитељи су губили старатељства, па се нису обраћали јавности" - само је једна од реченица, којом је директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић коментарисала интервју Марије Мали.

Пауновићева га ставља у политички контекст, и сумња у функционалност родитеља који децу толико излаже јавности. Њен јавни наступ критикује министар из чије странке она долази.

"Пошто се ради о врло осетљивим породичним стварима, односима између двоје људи и о интересу деце, без довољно информација не треба улазити ни у какво коментарисање, посебно давати коначне оцене и судове... Не можемо кажњавати некога за јавно изречени став", наводи министар трговине Расим Љајић.

Слично мисли и повереница за заштиту равноправности. Квалификације у случају породичних спорова, каже, треба препустити, искључиво, надлежнима.

"Ми сматрамо да сваки грађанин и грађанка имају право на једнаку правну заштиту и да та чињеница да сте нечија бивша или садашња супруга, да никога не сме да остави без правне заштите", наводи Бранкица Јанковић.

Да ли је тако и у пракси? Јесте - тврде у Првом основном суду, пред којим се и водио поступак, у којем је Марија Мали изгубила старатељство над троје деце.

"Одлука суда се искључиво базира на закону, на доказима који се изведу током поступка, доносе се у интересу деце и базирана је на мишљењу стручњака. И то је оно на чему се базира судска одлука у сваком предмету", каже портпаролка Првог основног суда у Београду Ивана Рамић.

Марија Мали и још једна мајка, која се обратила јавности због изгубљеног старатељства, међутим, тврде да су без деце остале неправедно. У оба процеса био је укључен исти судија, исти вештак и исти адвокат. Тврде, не случајно.

Ивана Рамић одговара - комбинација је случајна. Судију предмету насумично додељује софтвер. У српско правосуђе уведен је пре неколико година, како би се, каже, и избегле сличне претпоставке и манипулације.

"Странке ангажују браниоце, на то заиста суд не може да има утицаја. Вештачење се одређује на предлог странака, при чему и саме странке дају предлог коме да се повери вештачење. У том смислу заиста таква врста непримерених коментара није добра, опасна је и није у интересу оних у интерсу којих се воде ови поступци, а то су деца", каже Ивана Рамић-.

Шта је интерес деце у поменутим случајевима, тешко је сазнати, будући да све учеснике у процесима закон спречава да исте коментаришу. Нарочито су, кажу, осетљиви породични спорови, у којима су укључена деца. Статистика каже да је у 10 до 15 одсто случајева старатељство додељено очевима.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 20. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи