Свет гради много више нуклеарки него што их затвара

Нуклерке су пројектоване да издрже земљотрес, удар авиона, терористички напад и њихова безбедност се проверава, такозваним, стрес тестовима. Појачава се сигурност од нове технолошке претње.

"Сајбер криминал, знате како, ту је сада велико учешће информационих технологија управљања електранама и сада је ту једна од могућих претњи, па се и ту предвиђају мере да спречавају било какве догађаје који би могли да наруше сигурност електрана", каже Миодраг Месаровић, генерални секретар Српског комитета у Светском савету за енергију.

Од 440 нуклерки у свету, 185 реактора је на територији Европе. После нуклерне катастрофе у Фукушими, Немачка је од 17 нуклерки већ затворила осам, у Италији две, а Аустрија нови реактор није ни пустила у рад. И радиоактивни отпад је претња.

"Радиоактивни отпад је део технологије нуклеарне. То је веома важна ствар и од сваког долара произведене струје из нуклерки одваја се један део за обраду и одлагање радиоактивних материјала. Све нуклеарно енергетске земље имају свој програм и оне на томе врло интензивно раде. Тај радиоактивни отпад итекако може добро да се смести, одложи, да не смета будућим генерацијама", каже Илија Плећаш, председник Надзорног одбора ЈП "Нуклеарни објекти Србије".

Многе земље се не одричу нуклерки јер су стабилан извор струје. Наш врхунски стручњак доктор Месаровић каже да моћ нуклерне енергије најбоље описује његов привезак, који чува већ пола века у коме је само једна оригинална пелета нукленог горива.

А на привеску пише: "Садржај енергије у овом малом елементу је довољан да снабдева годину дана једно домаћинство".

"Сваки десети киловат сат у свету се производи из њих. У Европи некад било сваки трећи, сада отприлике сваки четврти после овог да кажем бума са обновљивим изворима и наравно граде се нове", наглашава Месаровић.

Највише нуклерки гради се у Азији и то у Кини, а спремних планова за нове реакторе има и у Европи, у Финској, Мађарској, Бугарској. У нашој земљи градња нуклерки забрањена је законом.

"Ја лично сматрам да га треба што пре укинути. Не да би Србија градила нуклеарке јер то нема шансе, то је јако скупо у овом тренутку. Али једноставно да би се обучавао кадар ми немамо више научно стручног кадра из области нуклерних технологија", истиче Плећаш.

Стручњаци из те области су нам неопходни, не само због чињенице да је Србија само на 50 до 400 километара удаљена од нуклеарних централа већ и због одлагања радиоактивног отпада и контроле радиоактивног зрачења.