Могућности за јавни и пословни ангажман жена на Западном Балкану

Регион Западног Балкана није на маргини цивилизованог света када је реч о равноправности жена и њиховој успешности у економији и политици, али је кључно да жене, које су све присутније у политици, стигну и до стварне моћи, оцениле су учеснице.

Наводе да је питање родне равноправности питање за све чиниоце у друштву, јер се не може решавати унутар некаквог "женског гета", и истичу потребу институционалне подршке за жене, односно породице, како би оне могле да се остваре у професионалном смислу.

У емисији "Жене у политици и бизнису" Локар је рекла да је кључно питање - како од присутности у политици, где сада има све више жена, стићи до стварне моћи жена у политици.

Локар каже да су се жене у земљама региона 2000. године организовале и успеле да омогуће квоту за присуство жена у парламенту па је тако сада у неким земљама заступљеност већа него у европским државама.

Тако Словенија има 36 одсто жена у парламенту, Македонија, Србија и приштинске институције имају 33 одсто, док Црна Гора и Хрватска имају испод 20 одсто.

Локар, пак, каже да жене у Македонији примају 35 одсто мању плату од мушкараца, што се, наводи, не може чути у јавности, због чега људи и не схватају колико су два пола неравноправна.

Терезина Орлић, председница Хрватске господарске коморе у Дубровачко-неретванској жупанији, позива жене да се оснаже, да подигну ниво своје укључености, да се умреже и сарађују, те да ће у том случају баријере саме падати.

Наводећи да позиција жена није иста у свакој земљи у региону, Орлић је рекла да Хрватска има стратегију за женско предузетништво, што значи да је друштво препознало женски потенцијал.

Каже и да је у Хрватској заступљеност жена у предузетништву 28 одсто, те да су жене власнице малих фирми у услужним делатностима.

Лекарка из Сарајева Амила Аликадић Хусовић каже да и жене могу бити успешне и у бизнису и у политици. Она сматра да жене у земљама у региону нису маргинализоване, да никада нису ни биле.

"Увек је нека стара мајка одређивала кога ће да ожени син или у шта ће се финансирати", каже Аликадић Хусовић и истиче да жене саме морају да се изборе за своја права.

Паула Петричевић из Котора, предавачица на женским студијама, каже да наш регион није заостала средина на маргини цивилизованог света, али да то не значи да смо на добром месту.

Она истиче да се питање родне равноправности не може решити у женском гету, већ је то питање друштва у чијем решавању морају учествовати сви чиниоци.

Петричевић каже да је женама, односно породицама, потребна институционална подршка да би могле да се остваре у професионалном смислу.

Према њеним речима, у Црној Гори је усвојен ретроградни закон о социјалној дечјој заштити који предвиђа да жене које имају троје или више деце са 15 или 20 година стажа добијају неку надокнаду, као неку врсту националне пензије.

Она сматра да је то лоше, јер се жене у периоду када могу да буду економски независне и да доприносе стимулишу да остану код куће.

У Црној Гори, наводи, жене поседују само 10 одсто некретнина, у предузетништву учествују са 10 одсто, док их је у парламенту мање од 20 одсто.

Каже и да се феминизам одређује као екстремна политика, али да не види ништа екстремно у томе да жене траже једнака права у стварности као на папиру, те истиче да су та права плаћена милионима живота.