Образовање одраслих – друга шанса да се стекну знања

Други пут у школској клупи са 35 година. Болест је разлог што први пут није била успешна. Милена је основну школу напустила после другог разреда.

"После сам научила да читам да пишем уз помоћ брата, мајке. Мени се овде много свиђа, заволела сам", каже Милена, полазница школе.

У њеном одељењу најмлађи ученик је шеснаестогодишњак, најстарији улази у шесту деценију. У овој школској години прелазе градиво за прва четири разреда.

"Ово су старији полазници који имају обавезе, изграђене навике и којима је јако тешко да уклопе овај систем школовања у редовне активности. Највећа радост за мене када ми дође полазник који је апсолутно неписмен и који након првог циклуса почне да чита и који осећа неку сигурност самим тим што је постао писмен", истиче учитељица Слађана Којић.

Другу прилику да се описмене одрасли имају у 80 школа у Србији. Њихово основно образовање траје три године.

"Функционализација тих програма је урађена. Тако да, на пример, када уче размере и проценте онда то раде на примеру мућкања хране за бебе, лекова, раствора у кући. Стичу знања кроз практичне вештине које им требају у свакодневном животу", објашњава Снежана Марковић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

И то је довољно за њих и њихове породице. За евентуално запослење или наставак школовања потребна је диплома. У Европској унији, са друге стране, папир није приоритет.

"Долази до значаја признавања претходног учења као нешто на чему се у ЕУ доста ради, а то је да се неко неформално знање вештина, компетенција признаје да би неко стекао и квалификацију у смислу формалног образовања", наглашава Софија Дукић из Темпус канцеларије.

Формално основно образовање одраслих у Србији не завршава се закључивањем последње оцене. Сведочанство добијају након положеног завршног испита.