Гојковићева: Нема важнијег задатка од борбе за успешнију Србију

Гојковићева, која је предводила државну церемонију обележавања Сретења, истакла је да не постоји важнији задатак од борбе за успешнију и модернију Србију, Србију која ће бити поштована и уважавана у свету.

"Данас обележавамо више од два века од почетка борбе за модерну српску државу, а ипак се, услед криза и превирања нашег света и времена у којем живимо, поново суочавамо са изазовима које захтевају нове напоре за јачање наше државе", рекла је Гојковићева.

Навела је да је историја српског народа, као и већине других, обележена временима борбе за слободу и борбе за бољи живот и развој, те поручила да је за нас данас важно да препознамо да и једно и друго време захтева жртве и одрицање.

"Србија настоји да пронађе најбољи пут за себе и своје грађане управо како би осигурала економски развој и уређенију државу", истакла је Гојковићева.

Гојковићева је навела да је данас важно препознати да је најсигурнији ослонац Србије у раду, залагању, предузимљивости, креативности и идејама и да су то снаге које државу могу учинити још јачом и напреднијом.

"Истовремено, само стабилна, марљива и јака Србија може да одбрани своје националне интересе. Приврженост раду је најбоља одбрана земље од сваке опасности или зле намере која јој прети", нагласила је Гојковићева.

Председница парламента је поручила да се на данашњи дан морамо сетити да ниједна слобода и ниједно право није заувек изборено и да историјски дуг за жртве који су положили наши преци морамо враћати сваки дан залагањем за исте вредности и принципе.

"Свака генерација се суочава са специфичним изазовима свог времана и свака мора да нађе свој пут да се са њима суочи и да их савлада. То су знали и Карађорђе, и Милош, а морамо знати и ми данас", нагласила је Гојковићева.

Гојковићева је подсетила да је Сретење један од најважнијих датума у српској новијој историји - дан када је наш народ 1804. године почео тежак пут ка слободи подизањем Првог српског устанка, али и дан када је Србија донела Сретењски устав, први демократски устав Србије и један од најмодернијих у Европи тог времена.

Наводећи да се слободарске тежње српског народа не могу одвојити од демократских, Гојковићева је рекла да на то упућује и чињеница да су и Први и Други српски устанак почели народном вољом и одлукама, на зборовима и скупштинама, те да се управо у најтежим условима борбе за опстанак развијало семе парламентарног живота.

"Зато данас Србија не сме заборавити ни оне који су својим идејама и просвешћеношћу оставили неизбрисив траг, а један од њих је и Димитрије Давидовић, који је написао Сретењски устав у коме се огледају потребе српског друштва за слободом, националним освешћењем, окончањем феудализма", нагласила је Гојковићева.

Председница парламента претходно је положила венац и одала почаст на гробу вожда Карађорђа.

Венце су положили и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, министар одбране Зоран Ђорђевић, делегација Министарства одбране и Војске Србије, министар за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Миленко Савановић.

Вулин: Србија устанцима изборила право на слободу

Министар Вулин je изјавио да је Србија устанцима изборила своје право на уставе, на слободу и право да одлучује сама о себи и о томе ко су јој пријатељи, а ко непријатељи.

"То право Србија неће дати никоме и то право неће напустити ни због било чега ни због било кога. Слобода је реч која описује Србију", рекао је Вулин новинарама.

На нама је и данас, каже, да стварамо бољу и снажнију Србију, у којој вреди живети, а не само Србију за коју вреди само умирати.

Вулин је у име Владе Србије свим грађанима честитао Дан државности и пожелео им да Сретење проведу са онима које воле, због Србије коју воле.

Савановић је рекао да данашњи дан обележава цео српски народ, подсетивши да су се Срби кроз историју увек борили само за оно што им припада, а то је право на живот, породицу, слободу и достојанство.

Наводећи да се и српском народу данас у РС оспорава право на достојанство, слободу и живот, Савановић је рекао да је најбољи одговор окретање ка раду, стварању, развоју економије и јединству српског народа.

После обраћања председнице Скупштине Србије одржан је уметнички програм.

Државној церемонији присуствовали су бројни гости, међу којима су и страни амбасадори.