Србија обележава Дан државности

Председник Србије Томислав Николић је поводом Дана државности доделио одликовања заслужним личностима и институцијама.

Николић je положиo венац на споменик Незнаном јунаку на Авали. Такође, одржаће и свечани пријем.

У старој Скупштини у Крагујевцу, граду у коме је донет Сретењски устав, одржана је свечана академија под називом "И Устав и држава".

Уз присуство многобројних гостију и званица, чланова диполоматског кора, Сретењску беседу председника Србије Томислава Николића прочитао је његов изасланик Радослав Павловић.

"Да није било Карађорђа, не би било ни Милоша, ни Устава ни слободе. Иако је био кратког века, један од најлибералних и најмодернијих законика тог времена, одраз је српског бића и националних хтења", наводи се у беседи.

Истиче се да је у то време било тешко решавање опстанка српског народа и стварање савремене Србије, а да је данас тешко на други начин.

Као да никада нису ни престајали, кроз Србију дувају ветрови из туђе куће и туђе памети, који би да сломе свако дрво које им је на путу. Јако је српско стабло да би га из корена ишчупале очује, пише у беседи.

"Биће још јача Србија, ако ојача у јединству и слози, ако расте подједнако у привреди, економији, духовности и посвећености, ако се обожимо и умножимо", поручено је у беседи.

Привремени орган Општине Косовска Митровица одржао је свечану седницу поводом Дана државности Републике Србије на којој је одлучено да у овој години посебна пажња буде поклоњена образовању, младима и да се помогне најуспешнији спортски колектив из овог града.

Председник привременог органа општине Косовска Митровица Александар Спирић рекао је да је на седници одлучено да се издвоји два милиона динара у 2017. години за финансирање студената са просеком изнад 8,5.

Спирић је рекао да је једна од одлука да се у Косовској Митровици изгради стамбена јединица за младе брачне парове са троје и више деце и да се помогне најуспешнијем спортском колективу у граду– одбојкашима Косовске Митровице.

“Свечана седница је показатељ да смо нераскидиво везани за државу Србију, сложно ћемо наставити да се боримо за наша права која треба да буду испоштована. Српски народ још једном поручује да смо за дијалог, разговор и да све проблеме желимо да решавамо разговором, поручио је Спирић.

Свечаној седници, поред поред чланова Привременог општинског органа, присуствовали су и начелници одељења општинске управе, директори јавних установа, представници студената и други.

Свечана седница одржана је са почетком у 12:44 симболично у знак Резолуције 1244 Савета безбедности УН-а о Косову.

На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према речима немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.