У Србији претежно позитиван став према избеглицама

Како је рекао директор Агенције за истраживање јавног мњења "Пропозитив", која је радила испитивање, Марко Лазовић, у односу на прво истраживање, повећао се број грађана који имају негативан став према мигрантима и то са 19 на 34 одсто, што објашњава тиме да су неутрални испитаници с протоком времена и дужим задржавањима миграната изградили негативан став.

"Све општине, осим Сјенице, Тутина и Прешева, имају повећање негативног става према мигрантима. Постоји верска компонента, ту је већинско муслиманско становништво, због чега су избеглице ту боље прихваћене", навео је Лазовић.

На питање "Шта прво помислите када се каже избеглице", 60 одсто испитаника навело је да саосећају са мигрантима и да им је жао када виде шта доживљавају. Међутим, у много мањем броју били су заступљени и негативни одговори попут "не могу да их гледам, гаде ми се", те је 50-60 испитаника од 2.792 анкетираних имало тај изразито негативан став.

Државни секретар Министарства рада Ненад Иванишевић истакао је да је поносан на чињеницу да је већином становништво наше земље позитивно оријентисано према избеглицама.

"Али када видим релативно мали број људи који су рекли да им се ти људи гаде и да не могу да их гледају, морам да кажем – знате, и сам сам био избеглица, и сада има велики број људи са ових простора који су избеглице у Европи и вероватно ти који су рекли да не могу овде да гледају избеглице имају некога свога негде у Европи, па бих питао да ли би волели да неки Норвежанин каже исто, да му се они гаде", рекао је Иванишевић.

Помоћник комесара за избеглице и миграције Иван Гергинов резултате истраживања оценио је очекиваним, али додао да Сјеници, Тутину и Прешеву, који су апострофирани као примери добрих средина, могу равноправно да приђу и Димитровград и Босилеград.

"То нешто мало проблема који су личили на ксенофобију у нашој држави јесу усамљени случајеви. Углавном, мислим да је разлог за ове што им се избеглице гаде у великој мери неинформисаност, а главна мера борбе против таквог става јесте став медија о том питању. У овој области не би требало да буде сензационалистичког извештавања", нагласио је Гергинов.

Локални координатор Фондације "Ана и Владе Дивац" у општини Тутин Мехдија Медовић нагласио је да се у његовој општини није променио однос према избеглицама, те да никада није морао да тражи волонтере, већ се сами пријављују.

Новинарка РТС-а која прати мигрантску кризу Јована Ђуровић сматра да се однос људи према избеглицама променио јер се променила и структура избеглица, односно да већина њих више нису Сиријци, жене и деца, већ "млади мушкарци који праве неред, пуштају музику, не могу да се шетају пси, деца да иду у школу".

"Промена у структури избеглица просто је видљива и можда је повишена нетолеранција због тога што то нису више рањиве групе људи", рекла је Ђуровић и додала да се на примеру недавног инцидента у Обреновцу видело да медији треба да буду опрезни и да веома пажљиво и опрезно морају да извештавају о мигрантској кризи.

Друго истраживање ставова грађана Србије према избеглицама и избегличкој кризи спроведено је током децембра 2016. у оквиру пројекта Фондације "Ана и Владе Дивац" – "Подршка локалним заједницама у одговору на избегличку кризу".

Учествовало је 2.792 испитаника из Београда, Димитровграда, Лајковца, Прешева, Сјенице, Тутина, Суботице и Шида.