Здравствени радници одлазе из земље, како их задржати

 Шта држава може да уради да заустави негативан тренд, и да ли ће у земљи остати довољно медицинских стручњака?

Немачка агенција која директно запошљава медицинаре у више клиника у Хесену и Баден Виртенбергу, тражи 1.300 медицинских радника, са знањем немачког језика.
Мониа Почековић, директор "Спектра" каже да сарађују са службом за запошљавање, и она им врши прву селекцију кандидата.

"Папирологија није превише сложена, и ми у нашим канцеларијама радимо и то - помажемо странкама у прикупљању те документације, а период је дакле од 30 до 60 дана", каже Милоје Орловић, лиценцирани менаџер запошљавањаи правник.

После немачких и домаћих агенција, медицинари посао налазе и преко Немачког миграционог центра, али и седам Миграционих центара Националне службе за запошљавање.

"Имали смо преко 75 одсто заинтересованих за одлазак у Немачку и имали смо доминацију медицинског особља, првенствено то су медицинске сестре и техничари, прате их лекари", рекао је Мирослав Берић из Миграционог центра Београд.

Боље плате и без дугогодишњег чекања посла или специјализације, чини се да је оправдан мотив за одлазак из земље, али може ли држава да спречи последице. Одговор ресорног министарства је да су у претходне две године запослили готово 3.500 медицинара и тако зауставили негативан тренд њиховог исељавања. И у 2017. обезбедили су, тврде, средства за запошљавање 2.500 здравствених радника.

"Сматрамо да у наступајућих пет година нећемо дозволити да се испољи недостатак одређених специјалиста на територији Србије, у здравственом систему. Напротив, мислим да ћемо успети да и велики број наших студената, наших кваитетних младих колега да упослимо и на тај начин да их задржимо у Србији", каже Берислав Векић, државни секретар Министарства здравља.

Донедавно највише заинтересованих за посао у иностранству било је у Београду, а сада - у Крушевцу. Међу њима, опет их је највише из здравства. Новина је и промена старосне структуре, па млађи од 25 година више нису ти који би радили далеко од куће.

"Сад већ имамо устаљено да људи између 31, 35 година до 50 представљају концентрат оног који су заинтересовани да оду. Значи они који су већ формирали породице, они који су подигли децу довољно да би могли да се одваже да интеграцију своју и своје деце остваре тамо", каже Берић.

Миграције због посла нису само наш феномен. Приступањем Европској унији, већину источно европских земаља напустио је велики број стручних радника у потрази за бољим условима живота. То је добар посао и за посреднике - незванично сазнајемо да за сваког нашег лекара кога пошаљу на рад у Немачку агенције добију најмање две хиљаде евра.