До информација од јавног значаја и преко суда

Досадашња пракса даје ветар у леђа онима који одлучују да нам ускраћују информације од јавног значаја јер углавном за то не сносе никакве последице. Казну коју повереник изриче плаћају новцем предузећа.

Ретко се дешава да је плате из свог џепа, јер Управна инспекција против њих готово и да не покреће прекршајне поступке или они застаре, годинама упозорава повереник. А чак и када појединац плати новчану казну од неколико хиљада до неколико десетина хиљада динара, тражена информација, каже, и даље остаје скривена од јавности.

"Закон каже да у случају да решење повереника не буде извршено, на захтев повереника Влада принудно обезбеђује његово извршење. Од 135 захтева колико је укупно у ових 12 година повереник писао Влади, дакле не само актуелној него свим Владама које су се промениле, не знам ниједан случај да је Влада то урадила. Не може ме нико убедити у то да један позив директору предузећа из Владе уз упозорење да ће бити смењен ако не поштује закон не би дао резултат", објашњава Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Међутим, шта учинити у случају када највиши органи власти попут Владе, Народне скупштине, Уставног суда, одбију да нам дају информације од јавног значаја? Тада до њих можемо да покушамо да дођемо само покретањем спора пред Управним судом. Има и упорних.

"И онда нам се дешавало да се те ствари разреше после две, три године. Тако је рецимо био случај да смо недавно добили одговoре по неким захтевима из 2013. и 2014. када смо тражили податке о именовању чланова надзорних одбора у јавним предузећима, у међувремену измењен је закон, дошло је време да се именују нови чланови надзорних одбора и сада поново покрећемо нови круг тужби на ту тему", рекао је Немања Ненадић из "Транспарентност Србија".

До информација од јавног значаја много лакше би се долазило када би сви органи власти поштовали обавезу да на сајт постављају потпуне информаторе о свом раду.

"Ту постоји много проблема, прво иако постоји упутство како тај информатор треба да изгледа и која је форма, то је у пракси доста шаренолико, државни органи и носиоци јавних овлашћења на различите начине то тумаче. Други проблем је што смо видели, они имају обавезу на видљивом месту да га истакну, јако га је тешко наћи, Трећи проблем је што се они обично објављују у неким форматима које ви касније не можете да поново употребите", сматра државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Жељко Ожеговић.

Ожеговић уверава да ћемо 2018. имати стандардизоване информаторе, као и да ће се до краја ове године изменити Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

На измене Закона о слободном приступу информацијaма од јавног значаја чекамо годинама јер се рок за то из акционих планова за спровођење неких стратегија константно помера и пробија.