Обележавање 75 година од Новосадске рације

Николић је изјавио да ране нанете "бићу народа", пре 75 година, данас зацељујемо "праштањем, помирењем и искрном посвећеношћу да се зло више никада не понови и да се очува мир".

Николић је рекао да је снага човека и народа у праштању, очувању културе сећања и способности да се упркос тешкој прошлости граде будући односи са свима који деле исте вредности.

Због тога, Николић је рекао да ће предложити да се у правни систем Србије уведе установа "спомен жртве", као и да се изгради јединствени спомен-комплекс у знак сећања на све невине жртве Првог и Другог светског рата.

Он је предложио и да се уведе и реч "затирање" као заједнички генерички назив за страдање Срба током ратова, а по узору на називе којима је називано страдање других народа попут јеврејског Холокауста.

"Српски народ сразмерно броју становника припада народима који су највише страдали у историји човечанства. Затирање нека означава покушај истребљења српског народа за време Првог светског рата, али и фашистичких режима у нацистичкој Немачкој и НДХ", рекао је он.

Николић каже да се данас сећамо стравичних злочина не зато да бисмо били огорчени или попреко гледали комшије који су се огрешили о нас а потом и о њих, већ да бисмо препознали узроке несугласица. 

"Нема кривице читавих народа само појединаца. Болесних умова задојених фашизмом, идеологијама које дојучерашњег суседа претварају у звер. Подсећамо се на те догађаје да бисмо препознали узроке несугласица, како бисмо их у корену пресекли и спречили да дође до катастрофалних последица", истиче председник. 

Помен Јеврејске заједнице одржао је врховни рабин Србије Исак Асиел, који је са присутнима поделио причу о страдању новосадских породица, и послао поруку да је страдање више од 1.200 људи током Новосадске рације разлог за вечно сећање на невине жртве.

"Ко год да убије једну душу, као да је убио цео свет, а онај ко одржи једну душу, спасао је цео свет", рекао је Асиел током служења за "свете жртве" убијене само зато што су били Срби, Јевреји, Роми или други.

Владика бачки Иринеј казао је да је Нови Сад данас, под ињем, снегом и ледом, са залеђеним Дунавом "слика и прилика трагичних дана који су се десили пре 75 година".

Иринеј је рекао да су говори на таквим местима, где су људи страдали од нацистичке руке, увек слични, потресни и садрже три главне теме – осуду злочина, помен жртвама, као и жељу да се слично никада не понови.

"Последњој теми додао бих да је историја учитељица живота, ако постоје они који хоће да уче. Реалност говори да историја подучава лоше ђаке, међу којима су и вишеструки понављачи, па имамо ерупције зла на истоку, у Африци, Европи и целом свету", рекао је Иринеј.

Он је додао да вера доноси наду да ће се будућност променити набоље.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да је, на данашњи дан, пре 75 година, Новим Садом владао ужас.

"Данас Новим Садом владају неки нови оптимизам и жеља да напредујемо и радимо оно у чему је зло прекинуло хиљаде наших суграђана", рекао је Вучевић. 

Каже и да у животу не сме бити изговора за борбу против фашизма, нацизма и свих идеологија усмерених против човека.

"И сваког јануара на овом месту, на новосадском кеју жртава рације, сведочанство о људском злу достојанствено ћемо понављати да ту лекцију никада нећемо заборавити", истиче Вучевић. 

Зима 1941. на 1942. била је таква да су мађарске снаге морале да пробијају рупе у леду како би бацали тела. У залеђеном Дунаву и Тиси нестајале су целе породице. 

Под лед Дунава, тада петогодишњем Браниславу бачено је 16 рођака, још 11 је убијено у Чуругу. Те зиме остао је и без оца и мајке, а преживео је јер га је један мађарски војник одвео у болницу у којој се крио, говорећи само мађарски. Бранислав Милић Шумаров каже да му је прво убијен отац, па мати и сестра.

"Не знам да ли знате шта је булмичко, то је бритва, јер је пробао бајонетом али није успео па је онда тиме уво исекао због минђуше и прст због бурме", прича Милић Шумаров.

Обележавање годишњице Новосадске рације, у знак сећања на жртве акције окупационих снага у Другом светском рату, у којој је током јануара 1942. године убијено и под лед Дунава бачено неколико хиљада људи, одржано је на платоу испред споменика Породица.

Рација је спроведена у Новом Саду, потом у Шајкашкој области, односно у Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у Бечеју, Србобрану и Темерину.

Новосадска рација била је део шире акције мађарских окупационих снага која је спроведена од 4. до 29. јануара на територији Бачке. Ликвидације су почеле у Шајкашкој области, настављене су у Новом Саду и завршене у Бечеју. Тих дана убијено је и под лед бачено више од 4.000 људи.

Венце на споменик положили су председник Србије Томислав Николић, представници покрајинских и републичких власти, као и јеврејске и ромске заједнице.