Времеплов (23. јануар 2017)

1916. - Почело сахрањивање умрлих српских војника у Првом светском рату на Крфу у "Плаву гробницу"

1783. - Рођен Стендал (Мари Анри Бејл), француски књижевник
(Гренобл, 23. 01. 1783 - Париз, 23. 03. 1842)

1832. - Рођен Едуард Мане, француски сликар
(Париз, 23. 01. 1832 - Париз, 30. 04. 1883)

1871. - На Цетињу изашао први број недељног листа за политику и  књижевност "Црногорац"

1891. - Рођен Антонио Грамши, италијански револуционар и теоретичар, оснивач Комунистичке партије Италије (Алес, 23. 01. 1891 - Рим, 27. 04. 1937)

1898. - Рођен Сергеј Михајлович Ејзенштајн, руски филмски редитељ
(Рига, 23. 01. 1898 - Москва, 11. 02. 1948)

По професији архитекта, Ејзенштајн је студирао позоришну режију код чувеног Мејерхолда. Цртао је плакете, радио као позоришни сценограф  и редитељ, а филмом је почео да се бави 1923. године као монтажер. Свој први филм "Штрајк" Ејзенштајн је снимио 1924. године. Годину дана касније, настаје "Оклопњача Потемкин", са којом Ејзенштајн стиче светску славу, а филм постаје синоним за седму уметност. Следе дела: "Октобар", "Генерална линија", "Сентиментална романса", "Александар Невски", "Иван Грозни", "Да живи Мексико". Последњи филм није завршио, али су други аутори, после његове смрти, правили компилације. Са само неколико снимљених филмова и својим теоријским радом у домену филмске естетике и филозофије, драматургије и монтаже, Ејзенштајн је допринео обликовању филмског изражајног језика и утицао на токове светског филма и историју кинематографије. Осветлио је проблематику филмске динамике у временско - просторним корелацијама. Монтажу је сматрао базом филмског дела: вертикалана и хоризонтална монтажа, ритмичка монтажа, монтажа атракције, асоцијације... У "Оклопњачи Потемкин" је најпотпуније изразио свој монтажерски поступак. Своје идеје и искуства Ејзенштајн је претопио у више књига, а велики значај имао је и његов педагошки рад на Филмској академији у Москви.

1905. - Штампан први број листа "Спорт и свет"

1910. - Рођен Ђанго Рајнхарт, француски џез-гитариста
(Либерши, 23. 01. 1910 - Самуа, 16. 05. 1953)

1915. - Рођен Милан Ковачевић, новинар "Спорта" и ТВ Београд, први уредник спортске рубрике ТВ Београд (Котор Варош, 23. 01. 1915 - Београд, 18. 07. 1985)

1916. - Почело сахрањивање умрлих српских војника у Првом светском рату на Крфу у "Плаву гробницу"

1917. - Рођен Душан Костић, књижевник, новинар и уредник "Борбе", "Књижевних новина", уредник Литерарне редакције Радио Београда, пионир послератне радио-драме, академик (Пећ, 23. 01. 1917 - Мељине, 19. 10. 1997)

1920. - Рођен Волтер Фредерик Морисон, амерички проналазач, творац фризбија
(Ричфилд, 23. 01. 1920 - Монро, 09. 02. 2010)

1928. - Рођена Жана Моро, француска  позоришна и филмска глумица, сценариста и режисер, академик (Париз, 23. 01. 1928)

1931. - Умрла Ана Павловна Павлова, руска балерина
(Санкт Петерсбург, 12. 02. 1881 - Хаг, 23. 01. 1931)

1937. - Прва група југословенских добровољаца приступила Интернационалним бригадама у Шпанском грађанском рату

1938. - Рођен Мирослав Ранков, историчар књижевности, уредник и директор Издавачког предузећа Матице Српске и секретар Матице српске (Врбас, 23. 01. 1938 - Нови Сад, 03. 02. 2007)

1944. - Умро Едвард Мунк, норвешки сликар и графичар
(Лоитен, 12. 12. 1863 - Екели, 23. 01. 1944)

1944. - Рођен Сергеј Белов, совјетски кошаркаш и тренер, репрезентативац, светски и олимпијски шампион (Нашћјоково, 23. 01. 1944 - Перм, 03. 10. 2013)

1956. - Рођен Лаза Ристовски, клавијатуриста и композитор
(Нови Пазар, 23. 01. 1956 - Београд, 06. 10. 2007)

1960. - Рођен Мајкл Хачинс, аустралијски певач
(Сиднеј, 23. 01. 1960 - Сиднеј, 22. 11. 1997)

1963. - Основана Београдска индустрија пива и безалкохолних пића - БИП

1989. - Умро Салвадор Дали, шпански сликар, вајар, сценограф и костимограф
(Фигерас, 11. 05. 1904 - Фигерас, 23. 01. 1989)

2004. - Умро Хелмут Њутн, немачки фотограф
(Берлин, 31. 10. 1920 - Лос Анђелес, 23. 01. 2004)

2006. - Железничка несрећа на прузи Београд - Бар код Биоча, погинуло 47  путника, а више од 200 повређено

2007. - Умро Никола Милошевић, филозоф, политичар, публициста, књижевник и књижевни критичар, професор Филолошког факултета у Београду, академик (Сарајево, 17. 04. 1929 - Београд, 23. 01. 2007)

2008. - Умрла Огњенка Милићевић Лукач, позоришни, радио и ТВ редитељ, театролог и педагог, преводилац, професор Факултета драмских уметности у Београду (Бања Лука, 26. 12. 1927 - Београд, 23. 01. 2008)

2008. - Умро Зоран Предић, новинар и ТВ критичар, уредник "Радио ТВ ревије", директор ТВ YU INFO, ТВ Политика, ТВ Студио Б и ТВ Елмаг (Зајечар, 18. 02. 1945 - Београд, 23. 01. 2008)

2011. - Умро Новица Тадић, књижевник, уредник часописа "Књижевна реч", "Видици" и "Књижевна критика" (Смријечно, 17. 07. 1949 - Београд, 23. 01. 2011)

2014. - Умро Бранко Ђурић, стрељачки тренер и савезни судија (1938 - Београд, 23. 01. 2014) 

2014. - Умро Урош Маровић, ватерполиста, репрезентативац, олимпијски шампион, председник Управног одбора Ватерполо савеза Србије (Београд, 04. 07. 1946 - Београд, 23. 01. 2014)

2015. - Умро Павел Гатајанцу, књижевник, публициста и новинар, уредник културног програма редакције на румунском језику Радио Новог Сада, први председник Заједнице Румуна у Србији
(Локве, 1957 - Нови Сад, 23. 01. 2015)

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 23. април 2024.
11° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво