Више гостију на мањим планинама у Србији

Златибор и Копаоник су деценијама познати туристички центри. Последњих година бележе рекордну посећеност. И Стара планина се пре неколико година прикључила том клубу успешних зимских туристичких центара. Међутим, Србија има и многе друге планине које би могле да постану привлачна туристичка места. Потребна је, пре свега, решеност локалне самоуправе да улаже у туризам на свом подручју али и да подстакне приватнике да то учине.

Дивчибаре су годинама тавориле, а онда је само један добар пословни потез прошле зиме оживео ову планину и повећао број туриста за око 40 одсто. Уступање двоседне жичаре Црни врх у петнаестогодишњи закуп фирми из Ваљева уз уговорну обавезу да у њу уложи четврт милиона евра, привукло је велики број скијаша из целе земље. Прво је обезбеђен систем за вештачко оснежавање стазе.

"Имаћемо врло брзо разговоре да уведемо и ноћно скијање, направимо осветљење а иза постоји могућност за увођење још једне плаве стазе, тако да ћемо до краја скијашке сезоне знти на чему смо", каже Слободан Гвозденовић, градоначелник Ваљева.

Иначе са смештајним капацитетима овде не кубуре. Имају три хотела и велики број одмаралишта и коначишта. Укупно хиљаду и по кревета.

Краљевачка страна Гоча је туристички неразвијена. На делу планине који је близу Врњачке бање, на 1.100 метара надморске висине, налази се ски-стаза Крст са жичаром сидро. Хоће ли бити скијања, овде се и даље гледа у небо јер нема система за вештачко оснежавање. Урађен је мастер пројекат који најављује боље дане за ту планину коју са Врњачком Бањом повезује квалитетан пут дуг свега девет километара.

"Већ следеће скијашке сезоне ова стаза ће попримити један сасвим другачији изглед, јер ће се инсталирати топови за вештачко оснежавање. То је што се тиче стазе, а сама планина се креће у развоју неког адреналинског туризма и на једној заједничкој површини између Врњачке бање и Краљева треба да се изгради професионлана стаза за маунти бајк", каже Душан Радовић, директор Спортског центра Врњачка Бања.

И планине Јавор, Голија и многе друге, могле би да уђу у туристичку трку.

"Наше планине имају потенцијал, али ту је на првом месту значајна сарадња са локалном самоуправом и са даљим инвестирањем у туристичку инфраструктуру јер тек тако можемо да очекујемо и боље резултате на осталим мањим планинама", каже Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије.

Иако је ова зима изузетно хладна и снежна, глобално загревање је наша реалност. Не морају све планине нужно бити скијашки центри са великим бројем жичара.

Оне ниже, до хиљаду и по метара, могу имати неколико жичара које ће се током зиме оснежавати кад изостане природни снег. Њихов развој треба усмерити ка целогодишњој туристичкој сезони, јер су планине и лети и зими праве фабрике црвених крвних зрнаца и места где се јача имунитет.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

среда, 18. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи