Да ли црква плаћа порез?

Нећемо плаћати порез док се цркви не врати имовима - у божићном интервјуу поручио је патријарх Иринеј. Многи су то схватили као позив на пореску недисциплину. У СПЦ кажу - није споран порез, спорна је имовина која није враћена.

Иако делује недвосмислено, изјава патријарха да црква неће плаћати порез док јој се целокупна имовина не врати, тумачи се различито. И у држави, и у цркви.

"Црква има званичан став да се порез на имовину мора плаћати, ту ништа за цркву није дискутабилно. Ми постојеће порезе, који се не тичу враћене имовине уплаћујемо редовно. Објекти који су нам враћени су углавном девастирани објекти, и СПЦ није у могућности да истовремено плаћа и порез на те објекте и да улаже огромна средства за санацију тих објеката", каже одговорни уредник "ТВ Храм" Стојадин Павловић.

Ипак, закон о порезу на имовину је јасан: верске заједнице ослобођене су само пореза на објекте који служе за богослужења. Да ли је порез плаћен, евидентира свака локална самоуправа.

У складу са Законом о порезима на имовину, цркве и верске заједнице, укључујући и СПЦ, као обвезници пореза на имовину имају обавезу да у року од 30 дана, од дана настанка пореске обавезе, поднесу пореску пријаву за утврђивање пореза на имовину за све непокретности.

Поједине цркве и верске заједнице до данас нису доставиле пореске пријаве, саопштено је из Секретаријата за финансије Београда.

Ни од осталих финансијских институција нисмо добили конкрентан одговор: плаћа ли црква порез који би требало. Држава не би смела да жмури на пореску недисциплину, нити би црква требало да је подстиче, напомиње економиста Горан Радосављевић.

"Свака порука тог типа не доприноси намери држави да сузбије сиву екномију, већ напротив. Уколико верске заједнице не плаћају порез на имовину, а знамо да је Законом о реституцији црквене имовине из 2005. имовина велике вредности враћена верским заједницама, знамо да су износи који се мере у милијардама динара", каже Радосављевић.

Високе износе као аргумент користи и црква - али кад говори о имовини која јој до сада није враћена.

"СПЦ је поднела 1.602 захтева који се односе на 1.180 објеката и 70.000 хектара земљишта. Нама је враћено око 30 одсто одузете имовине, и то је углавном шума. Поступак реституције је још у току", каже Стојадин Павловић.

Ове податке потврђују и у Мрежи за реституцију, али напомињу да је цркви до сада враћена највећа имовина.

"СПЦ јесте највећи потражилац, односно потражилац најобимније имовине, али јој је истовремено и враћена највећа имовина - убедљиво у односу на све остале потражиоце. Враћени су објекти, три стана и пословни простори и грађевиснко земљиште близу Цркве Светог Марка, враћени су значајни објекти", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Црква има још једну предност у односу на грађане: одузету имовину може да врати и супстиуцијом - ако објекти које потражује више не постоје, може да добије друге у истој вредности. Али привилегија у плаћању порезу на имовину, који држава потражује и од цркве и од грађана - нема.

Остали аутори: Јована Ђуровић
број коментара 0 Пошаљи коментар