"Хумано срце Шапца", прихватилиште и лек за душу

Слободанка Мијаиловић се због животних недаћа са четворомесецном бебом и 2,5 годишњим сином, нашла на улици, због чега је збринута у прихватилишту "Хуманог срца". Одрасла је у хранитељској продици. Каже да не зна своје порекло и да јој помоћ хуманитарке Ружице Поповић много значи.

"Док има ко о нама да брине, тј тетка Ружа, добро је и што се тиче гардеробе, и хране и сва примања нам је средила да имам за децу - све нам је обезбеђено. Само сада о њима да бринем, да их храним, купам, пресвлачим, то ми је једина обавеза", прича Слободанка Мијаиловић, корисник прихватилишта.

Топлину дома у овом прихватном центру пронашло је укупно 11 људи. Углавном се овде задржавају дуже, јер су сами или су занемарени од породице.

Зоран Лукић корисник прихватилишта каже да му помоћ Фонда значи много, јер нема ништа своје, где би могао да оде.

"Овде сам доспео из шабачке болнице, пошто нисам имао где да одем", рекао је Лукић.

Прихватилиште "Хуманог срца Шапца" смештено је у бившој Управној згради комапаније "Зорка". Десет канцеларија преуређено је у удобне собе, кухиње и купатила а корисници осим смештаја, овде имају одећу и храну.

Ружица Поповић, председница Фонда "Хумано срце Шапца" каже да је за њу свака људска патња камен у грудима кога мора да се ослободи.

"Радећи овај посао често сам се сусретала са људима који због животних околности немају где и размишљала сам на који начин да решавам њихове проблеме. Наравно, захваљујући срећним околностима, син ми је доделио ову зграду коју је купио, која му није била потребна и коју смо привели намени и определили за људе који немају где", рекла је Поповићева.

Из фонда "Хумано срце Шапца", у последњих осам година озидано је, реновирано и купљено више од стотину кућа за сиромашне. Свакога дана некоме шаљу пакете са храном, плаћају стипендије деци, рачуне и лекове, што захтева велики рад, посвећеност и бригу о човеку.