Шарчевић: Велики смо расипници

"Са тим парама смо могли чудо да направимо. Плаћамо цехове још из 2004. године. Послао сам писмо прво секретарима школа, јер су они правници и од њих тражимо да чувају закон. Директор може бити биолог, музичар не мора да зна закон, али овај је дужан да му каже - овде грешиш, ово не смеш да радиш, овде не почињи изгубићемо", каже Шарчевић.

Писмо упозорења је упућено и свим директорима школа да ће бити покренути не дисциплински већ кривични поступак против сваког ко новчано одштети државу.

"По садашњем закону то може да се уреди, а у новим ће то бити бржи и ефикаснији. Све може да се уреди ако има воље. Велики смо расипници", каже министар и додаје да су с тим новцем могли да опреме школе рачунарима, обуче наставници.

Најављује да ће током јануара почети обука за директоре школа које су добиле најниже оцене у спољашњој провери квалитета.

У интервјуу за Танјуг појашњава да је ове године просвета добила око 50 милиона евра више новца него прошле, али да ће већи део тог новца отићи за плате просветара, а планирано је више новца за науку, увођење дуалног образовања и увођење електронског дневника као прве фазе дигиталне мреже у школама.

Упитан да ли просветари могу очекивати ново повећање плата у овој години, он каже да се сада троши само колико се заради и да ће повећање плата зависити од раста привреде у овој години.

"Дуално образовање не може се одмах увести у све школе" 

Говорећи о дуалном образовању министар каже да се дуално образовање не може одмах увести у све школе, али да може тамо где има потребе.

Ове године најављује да ће се радити план уписа у средње школе, кроз свеобухватну анализу која укључује потребе привреде, локалних самоуправа, Привредне коморе, Националне службе за запошљавање.

"Имали смо мрежу школа која по навици постоји годинама. Па одете у град где имате две техничке школе где једна ради савршено, друга не ради. Друга не треба да постоји јер се на тај начин плаћа менаџмент непотребно", рекао је Шарчевић.

Најављује стимулацију наставника који добро раде, а средства за те сврхе биће остварена кроз разне уштеде у систему.

"Радимо оптимизацију мрежа школа. Београд смо скоро завршили и више од 40 различитих установа, од прешколског до факултета, добијају друга својства, а тиме је држава уштедела 20 до 30 милиона евра", наглашава Шарчевић.

У рационализацији мреже школа, како каже, настојаће да се искористе капацитети школа које су полупразне, те ће оне бити допуњене са предшколцима, јер је то највећи проблем у великим градовима.

"Имаћемо велики кредит Светске банке који користимо за развој предшколског система и раног школовања од треће године и то почиње од фебруара. Предшколски систем први пут ће имати огромну улогу у систему образовања у Србији", наглашава министар.

Подсећа да Хрватска уводи дигиталну школу са 300 милиона евра, да ће Србија тај поступак почети скромније, али да ће направити сличан резултат.

"Имамо обавезу да обучимо људе да другачије предају, да растерећују садржај. Оно што породица и ђак очекују од наставника је занимљива школа и да знање брже стичу", појашњава министар.

"Читави окрузи фингирају резултате мале матуре"  

Најављује да ће припреме за ПИСА тестирање заказано за 2018. годину почети већ током јануара, да се мора много радити, а да се високи резултати не могу очекивати пре 2021. године.

Говорећи о лажирању резултата мале матуре, Шарчевић каже да се дешава да читави окрузи фингирају резултате мале матуре и да је то "јавна тајна".

"Није проблем да ми уведемо јаку контролу, али морамо да мењамо амбијент. На неке ствари можемо брже утицати, неке морамо темељно да радимо. Нисмо научили да будемо темељни, одговорни, него површни", нагласио је министар.

Упитан да ли ће бити санкција за школе за које се утврди да су фингирале резултате, министар каже да ће бити санкција за оне за које се утврди одговорност, да је могао да отпусти "пола Србије" када је дошао на место министра, али да треба поставити питање ко је крив за то што се дешава.

"Крив је систем који је пуштао да то тоне, да рђа. То не може одједном да се покрене, то је рад са људима. Сви треба да имају одговорност, мотивацију, страх. Страх да ће ме неко открити да забушавам", каже он.

"Казне за родитеље насилних ученика" 

Говорећи о насиљу у школама и све учесталијим нападима ученика на наставнике, он каже да ће бити промењени закони и да са другим министарствима настоји да се покрену механизми да се уведу казне за родитеље насилних ученика.

"Биће то новчане казне, друштвено користан рад, све казне које друге паметне земље користе", каже Шарчевић и додаје да ће упоредо са променом закона у образовању Министарство за рад радити Закон о породици, те ће они бити синхронизовани.

Увођењу информатике као обавезног предмета у школе, наставља министар, претходиће измене закона којима се мора уредити недељно оптерећење ученика, те ће се тако створити простор за увођење информатике као обавезног предмета.

Појашњава да су у претходном периоду увођени предмети - други страни језик као изборни, веронаука, грађанско, изабрани спорт, кршио се закон, а нико није водио рачуна о оптерећењу ученика.

"Планове и програме морамо да растерећујемо, да повезујемо кроз предмете. Рецимо, романтизам можемо повезати и обрађивати на часовима српског језика, енглеског, на часовима уметност и ученици ће боље да схвати, а не да уче као издвојену целину", појашњава министар.

Од додаје да ће се изабрани спорт трансформисати у нешто "паметније и боље", те ће тако уместо да имају један час изабраног спорта ученици имати час и по спортских активности, те ће тако са два обавезна часа физичког, секцијама, спорта бити сваки дан у школама.

Упитан да ли су распоређени технолошки вишкови, министар каже да су распоређени сви који су остали без норме ове године, али да су остали вишкови из ранијег периода.

Дешава се и то, појашњава, да људи неће да прихвате место где су распоређени или да директори крију радна места и запошљавају своје људе, те отуда у просвети нема рационализације.

"То нико није дирао. Нико није пребројао радна места и број људи који раде. Ми смо то донекле уредили. Убудуће ће бити обавеза да технолошки вишкови морају да прихвате радна места која им се понуде или да узму отпремнину", појашњава министар.