Бадње вече у Србији, запаљен бадњак испред Храма Светог Саве

Патријарх српски Иринеј предводио је вечерас традиционално освештавање и паљење бадњака испред Храма Светог Саве, као и литургију у крипти Храма.

Патријарх је окупљењима поручио да се полаже свето дрво које је наговештавало онога који ће доћи – Спаситеља.

"Паљење бадњака је древни обичај уочи Божића, највећег празника", рекао је патријарх окупљенима честитајући им Бадњи дан и Божић.

Навео је да смо, као народ, кроз паљење бадњака чували веру.

Тај обичај који смо примили од наших предака и остављамо онима који долазе, објаснио је патријарх.

"Налажемо чврсто и јако дрво које развија велику топлоту, а све то је Божји, симбол осветљења и загревања духом светим. На овај начин изражавамо нашу веру и предање које је наслеђено", рекао је патријарх.

Освештавањем и паљењем бадњака Бадњи дан обележиле су и београдске општине Врачар, Звездара, а паљење бадњака организовано је и на Калемегдану испред Цркве Ружица...

Неколико хиљада верника Јагодине и околних села, по веома хладном времену, присуствовало је вечерас литургијама у Саборној цркви "Светих апостола Петра и Павла", "Светог архангела Михајла" и "Свете Петке Параскеве" у овом граду и церемонији паљења бадњака у портама ових цркава.

Божић, заједно са Ускрсом, представља један од највећих хришћанских празника. Припреме за њега почињу 40 дана пре 7. јануара, божићним постом, који представља прочишћење духа и тела. На овај празник, људи се у Србији поздрављају речима "Христос се роди", а отпоздрављају са "Ваистину се роди".

Бадњи дан је последњи дан поста. Тада се припрема посна вечера, за којом се окупља цела породица. Код Срба Бадњи дан прате многи симболични обичаји: сеча бадњака, уношење сламе, бацање ораха. Посебна радост за децу је "пијукање", у коме их предводи домаћица. Деца тада у круг обилазе просторију у којој се поставља посна вечера.

Сматра се да је Бадњи дан повезан са покојницима, па се на Бадње вече обедује у свечаном миру, јер се верује да се тада живима придружују и њихови преминули преци.

Срби Божић обележавају од памтивека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак.

Уз дрво се дарује и жито, да би наредна година била плодна.

Божић по јулијанском календару, поред Српске цркве славе и Руска и Јерменска, један део Коптске цркве, а празнује се и на Светој Гори.