Ђукић Дејановић: Проблем наталитета једно од најважнијих питања за земљу

Ђукић Дејановић наглашава да ће новоосновани Демографски савет имати састанак у другој половини јануара и анализираће се сегменти који треба да подстичу рађање - поправљање квалитета живота, миграције.

"Ова година ће бити година пилот-програма у појединим срединама, примене пронаталитетних мера, а иза тога ћемо ићи на измене законодавних текстова", рекла је Ђукић Дејановићева за Танјуг.

Мере које се планирају, појашњава министарка, односе се на економска давања и програм пронаталитетне политике и оне које су везане за организациона питања и јачање саветовалишног рада.

"Економска давања се односе на веће запошљавње, боље услове рада на послу за људе који су у репреодуктивном периоду, прилагођавање радног времена родитељима са децом", каже министарка.

Објашњава да ће се радити и на поправљању услова у вртићима, како би се родитељи растеретили бриге и обавеза и мотивисали да имају више деце, а размишља се о увођењу организованог превоза за малишане, тако да сваког јутра аутобус превози децу до вртића и касније их враћа кућама.

"Важно је и да образовни програми у вртићима буду такви да негују љубав према батама и секама. Важно је да дете жели и подсећа своје родитеље на то", појашњава Дејановић.

Најтежа ситуација је, подсећа министарка, на југоистоку Србије, а процене су да се у општинама Црна Трава и Бабушница 2040. године неће родити ниједна беба уколико се не предузму врло озбиљне пронаталитетне мере и ако се на плану унутрашњих и спољних миграција не предузму одређене активности.

Ђукић Дејановићева напомиње да је стратегија рађања која је усвојена 2008. године урађена је квалитетно, али није примењивана и у наредном периоду биће иновирана.

Држава је доста учинила на подстицању рађања тако што финансира програм вантелесне оплодње за парове који природним путем не могу да добију децу, а Ђукић Дејановићева каже да је солидно решена и подршка породицама које економски нису на зависдном нивоу.

Истиче да је предлог да се иновира родитељски додатак који се за друго и треће дете исплаћује у 24 рате и да половину предвиђеног новца породице добију у прва два месеца, а да се преосталих 50 одсто средстава подели на 24 рате.

"Наш предлог је да помоћ породицама када добију дете буде распоређена тако да највише новца добију када се дете роди у првим месецима, а не након 24 месеца, јер се тада губи смисао помоћи", сматра министарка.

Подсећа да је за обнављање становништва, да останемо на овом броју, потребно да 11 одсто жена у генеративном периоду има једно дете, 44 одсто двоје деце и 45 одсто троје деце.

"Наравно ми смо далеко од тих жељених бројки. Важни су сви модели помоћи, а посебно укључивање тате у бригу око детета", нагласила је Ђукић Дејановићева.

Жене у Србији, додаје министарка, треба стимулисати да рађају друго дете, јер се највећи број младих људи определи да има једно дете и тако задовољи психолошку потребу за родитељством.

"Када је у питању друго дете много се више размишља о економској позицији, о чињеници да је родитељ препуштен сам себи, да друштво није најбоље организовано, да можда неће бити тако добар родитељ какво је родитељство имао од свог родитеља", појашњава министарка. 

Са пилот-програмима подстицања рађања кренуће се већ ове године, а они нису исти за све делове Србије, већ ће се водити рачуна о тома каква је која средина.

Једно је подручје југоисточна Србија, где ће се анализирати које подстицајне мере би дале најбоље резултате јер се, рецимо, у Црној Трави 2013. године није родила ниједна беба, наводи министарка.

Сервисне активности морају се појачати у општинама у које се досељавају становници из мањих средина да би задовољили образовне, породичне потребе, као што су Нови Сад, Звездара, Сурчин.

Посебни програми планирани су за Војводину, која има своје специфичности, а свакако да су специфични програми потребни за просечну општину у Србији, која ће, додаје, бити модел за највећи број општина.

Упитана да ли ће бити довољно новца за реализацију тих пилот-програма каже да ће они бити спроведени у сарадњи са министарствима привреде, пољопривреде, здравља, информисања, образовања те да ће се користити и средства која су на њиховим разделима.

"То повезивање у циљу поправљања наталитета је заједничка брига и стручњаци одавно упозоравају да ће нам то бити највећи проблем. Проблем наталитетне политике видим као једно од националних питања најважнијих за земљу", закључила је Ђукић Дејановићева.