Подстицање рађања први задатак Савета за популациону политику

Славица Ђукић Дејановић је рекла, гостујући у Дневнику РТС-а, да ће новоформирани Савет за популациону политику кренути од Стратегије за подстицање рађања и од активности које су мултидициплинарне, а тичу се квалитета живота.

"Демографски параграфи не узимају само стопу наталитета већ и то колика је дужина живота. Мерна јединица у демографији је пет или 10 година. Наш први задатак је подстицање рађања", каже министарка.

Додаје да ће мере тицати и здравствене културе младих људи.

"Важно је и повезивање институција за јавно здравље, као и промоција репродуктивног здравља. Нама је сарадња са Министарством здравља, социјалних питања, образовања такође врло важна као и медијска кампања", напомиње Славица Ђукић Дејановић.

Каже да су у рад укључени и Министарство за управу и локалну самоуправу, САНУ, статистичари, и да је важно политичку вољу преточити у свест појединца. Додаје да су уочена четири типа општина у којима ће бити примењени пилот пројекти.

"Једне су депопулационе општине, попут Црне Траве и Бабушнице, у којима се 2040. године неће рађати ако се нешто не промени. Други тип су оне где су интензивне миграције, то су углавном ободи великих градова. Ту имамо лажну слику да су параграфи добри, а заправо се ради о досељавању", истиче министарка.

Додаје да ће трећи пилот пројекат бити у неким опшинама у Војводини, а четврти у
просечним српским општинама.

Министарка Славица Ђукић Дејановић каже да се сви морају боље организовати
у оквиру мера које ће држава предузети и стварањем бољих услова за економску позицију свих људи, па и оних којих су у репродуктивном периоду.

"Морамо имати два модела сугестија за моделе локалне самоуправе. Укључивањем САНУ, Института за друштвене науке, Завода за статистику, Савета, морамо се ослонити на стручне изворе и видети којим ћемо путем ићи", закључује министарка.

Никитовић: Демографија није одговорна за стање села

Према званичним подацима, у око 500 села није рођено ниједно дете у последњој деценији. У 10 куршумлијских села нема посла за бабице, јер се у последњих 20 година није родило ниједно дете. У јужној и источној Србији сваки четврти становник у сеоском насељу старији је од 64 године.

Демограф из Института за друштвене науке Владимир Никитовић каже за РТС да подмлађивање села није једноставна ствар.

"Урбанизација је глобалан процес и очекујемо да број становника у градовима буде још већи. Не треба да кукамо да нека села остану на броју становника која имају данас или су имала раније, него да то буде што виталније становништво. Треба да постоји продршка целог друштва, да млади који живе на селу и они који ће се тамо родити препознају да је то једна од стратешких одлука друштва и да село у том смислу није запостављено", објашњава Никитовић.

Додаје да не треба сматрати да је демографија одговорна за оно што се дешава селима.
"Миграције са југа ка северу су природне у последњих 60 година. Људи тамо иду где су бољи путеви, лепша места за живот. И то је порука за државу, да инфраструктурно питање иде заједно са овим", каже демограф.