Подсећање на “Дечије новине“ кроз музејску изложбу

И данас се памти како су Дечије новине васпитавале децу и одрасле, а игра је била незамислива без постера, сличица, пресликача са чувеним јунацима који су у милионским тиражима штампани у граду под Рудником.

Настале из литерарне секције једне милановачке школе Дечије новине су у историју ушле крајем 1956. године. Штампани су нобеловци, стотине наслова светских и домаћих писаца, а у школама широм тадашње Југославије користили су часописе, школски прибор и учествовали у изради Дечијих новина.

"Дечије новине су имале 520 радника и имале су око 30.000 спољних сарадника, од тога су махом била деца која су слала своје радове, слали су конкурсе, песме, саставе", каже ауторка изложбе Ана Цицовић.

Јединствене Дечије новине прве су и тада једине издавале лист на Брајевом писму, а прве у свету и часопис за децу на ромском језику. Читав свет је више деценија знао за Горњи Милановац и Дечје новине, а о ангажовању запослених у њиховој редакцији још се препричава.

"Само једна чињеница да сам ја као фотограф три пута био на карневалу у Венецији, неколико пута на сајму књига у Франкфурту, али наравно мој пример није усамљен", истиче фотограф Саша Савовић, некадашњи радник Дечијих новина.

У историју је ушао и легендарни стрип "Мирко и Славко", на основу кога је на Савинцу снимљен и филм, а како нису могли да пронађу довољно цртача да задовоље потребе штампе Дечије новине су основале и школу стрипа.

"Једне године у Врњачкој Бањи, друге године на Руднику, треће године на неком другом месту и на тај начин смо квалификовано припремали кадар који је касније долазио и сарадњу остваривао у Дечијим новинама", наводи дизајнер Бранко Николић, први цртач Дечијих новина.

Сада у Горњем Милановцу и шире нема таквог издавача, а на киосцима се више од деценије не траже њихова издања. На милановачки и југословенски бренд знатижељне нове генерације и носталгичне Милановчане подсећа само музејска изложба.