Крагујевац, почела изградња Центра за вантелесну оплодњу

Матеја, Стеван и Хелена, најмлађе су крагујевачке тројке зачете вантелесном оплодњом. На радост родитеља, рођене из првог покушаја.

"Пет година смо били у браку, нисмо могли да имамо децу и онда смо се одлучили да идемо на вантелесну и ето, десиле су се тројке", каже Слађана Милосављевић из Крагујевца.

Само из Шумадије, око 200 парова, одлазиило је годишње у друге здравствене центре због те процедуре. Од марта,вантелесна оплодња, обављаће се и у крагујевачком Клиничком центру. 

"Главни циљ је да нас буде више и ово је круна нашег рада. Реч је о пројекту за који је издвојено 73 милиона динара. Центар ће се простирати на 340 квадрата и требало би да буде завршен у марту следеће године. Годишњи план је да се овде обави око 150 вештачких оплодњи", рекла је председница Управног одбора Фондације Драгица Николић.

Министар здравља Златибор Лончар каже да ће Центар радити у оквиру гинеколошко-акушерске клинике, док ће за опремање Министарство здравља издвојити 40 милиона динара.

"Тако ће одмах по завршетку грађевинских радова почети процедура вантелесне оплодње. Према незваничним проценама, у Србији је око 400.000 парова који имају проблем са стерилитетом и обавеза државе је да свима њима омогући да се остваре као родитељи", каже Николићева. Иначе, на седници Владе Србије прошао је Закон о вантелесној оплодњи који је усклађен са европским стандардима и који ће повећати квалитет те здравствене процедуре у установама у којима се она обавља", објашњава Лончар. 

Та услуга у свету кошта од 3.000 до 5.000 евра, а код нас се средствима државе финасирају три покушаја вантелесне оплодње и од почетка године око 2.000 парова је упућено на тај процес.

"Само из Крагујевца годишње између стотину и 150 парова је одлазило у друге здравствене установе, а сада ће то моћу да обаве у крагујевачком центру у Крагујевцу коме гравитира око два милиона становника Централне Србије", истакао је директор КЦ Крагујевац Предраг Саздановић.

Додаје да је стерилитет у Србији добио огромне размере, готово епидемијске и да одговор на то мора бити снажан, на више нивоа и више аспеката.

"На крају крајева, ми смо овде у служби популационе политике", каже Саздановић. 

На истом задатку је и Влада. Скупштини ће бити упућен предлог закона, усклађен са европском регулативом чији је циљ повећање квалитета и успешности асистиране репродукције у Србији.