Отвара ли боловање ко мора или ко сме?

У првих девет месеци ове године, 216.000 запослених је одсуствовало са посла због болести дуже од 30 дана, подаци су Републичког фонда за здравствено осигурање. Резултати слични као прошле године, али се у односу на 2014. број боловања повећао за 2,5 одсто. Ово је, међутим, "попис" само оних који су због болести са радног места одсуствовали дуже од 30 дана. Та боловања се "покривају" из касе здравственог осигурања, а за краћа одсуствовања са посла, која "иду" на терет послодавца - нема прецизних података.

Од земље у којој се на боловање ишло наменски током различитих сезонских радова, до оне у којој запослени не узимају боловање, чак и када су болесни.

"Већина њих одбија без обзира на индикације и без обзира што би требало да иду на боловање, да одуствују са посла, због тих финансијских разлога", каже Наташа Ђорић из Дома здравља "Јагодина".

Дејан Стевановић из ДЗ "Стари град", Београд каже да у просеку има неких 50 прегледа дневно, а да двоје, троје узме боловање.

"Раније је трећина пристајала на узимање боловања за оне индикације које су прописане. Сад је то двоје, троје и то ако морају, то су дијагнозе које траже стриктно мировање", каже Стевановић.

На овај корак се пре одлучују они који раде у државном сектору, док они из приватног тврде да на боловање иду кад баш морају. То потврђује и лекарска пракса.

"Приметили смо да је отварање боловања пацијената који су запослени код приватника много мање него у државним установама, јер су велики одбици од плате.Тако да претпостављам да је неотварање боловања финансијске природе", каже помоћник директора ДЗ Палилула из Београда Игор Димитријев.

Александар Антонијевић из ДЗ "Пожега" каже да предњаче они из друштвеног сектора.

"Може да постоји безброј разлога ,али нисмо имали жалбе да се раднику од стране послодавца не дозвољава да иде на боловање", каже Антонијевић.

На боловање се иде, баш кад се мора.

"То су те лумбоишијалгије, које онемогућавају боравак на послу и дуго седење", каже Стевановић.

Игор Димитријев објашњава да се пацијенти најчешће јављају лекару и отварају боловања због респираторних инфекција, повишеног крвног притиска, повређивања.

На листи разлога због којих се у Србији иде на боловање дуже од 30 дана прва је - трудноћа. И то се као разлог, наводи сваки трећи пут. Боловање се отвара и због тровања, болести мишићно-коштаног система, тумора, болести система крвотока, психијатријских поремећаја.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.