Хакери прете, велике штете од интернет превара

Претходне две године штета од интернет превара у свету је достигла 400 милијарди долара. Прошле године, фирме у Србији пријавиле су губитак од два милиона евра због интернет превара, а претпоставља се да су незванични губици много већи. Поред финансијског криминала повећан је и број пријава за злостављања деце на интернету, због чега надлежни отварају контакт центар за пријаву таквог насиља.

Највећа превара коју је претрпело једно домаће предузеће износи пола милиона евра, а извршена је тако што су интернет криминалци - тзв. хакери, пресрели пословни мејл и, лажно се представљајући, фирми наложили да се новац за поручену робу уплати на други рачун. Проблем је то што такве преваре оштећени касно примете и пријаве.

"Када питају шта је са нашом робом, добијају одговор - није плаћена и када платите добићете робу, али ту прође доста времена и када дођете до неких трагова, ми смо са Кинеском полицијом имали сарадњу, лице које је подигло новац је напустило територију Кине", каже начелник Оделења за високотехнолошки криминал МУП-а Србије Саша Живановић.

Отварањем мејла лако дозволите хакерима да вам инсталирају вирус, а онда преко веб камера долазе до података о вашим банковним рачунима. Не треба приступати ни јавним бесплатним мрежама, јер лако можете открити личне податке. Стручњаци саветују да најпре треба заштитити податке на личним уређајима: паметном телефону, таблету, лаптопу и кућном рачунару.

"Прво их морате шифровати. Први начин је да их шифрујете против хакера, вируса и других напада. Шифровање је најприсутнији начин заштите, а не треба никоме откривати своје податке нити их постављати на друштвене мреже", каже стручњак за интернет безбедност Денис Макрушин.

Сигурносни софтвери морају да имају више нивоа заштите, а не смеју да успоравају рад уређаја. Упркос глобалном порасту интернет напада на фирме и појединце, највише у региону користимо непоуздане бесплатне софтвере.

"Бесплатни вам могу нудити сигурност у једном сегменту, међутим све оне друге ствари: од тога да вас одбране од напада да неко не уђе у вашу мрежу, до тога да вам не преузме контролу над веб камером, све те сегменте покривају квалитетни платни софтвери", наводи директор "Касперски Лаб" за Југоисточну Европу Драган Марковић.

Последње две године 2.500 деце у Србији било је жртва неке врсте злостављања на интернету. Из републичког буџета издвојено је 15 милиона динара за позивни центар који ће примати пријаве о узнемиравању и злостављању деце преко интернета. После пријаве телефоном, мејлом или преко друштвених мрежа, по потреби, реаговаће надлежна министарства.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.