Прихватилиште за одрасле: Једини дом за све отписане

Када падне снег и стегне мраз, тада се и трпезарија претвара у спаваоницу – уобичајена слика у ово доба године. Људи који ту долазе су, сплетом животних околности, остали без свега што су имали у животу.

"Муж ме је истерао и дошла сам овде", каже једна корисница. Неки од њих су у прихватилишту и више од пет година.

"Била сам пре овога 20 година у затвору и нисам могла да се уклопим. Дошла сам у сукоб с очухом – пошто је то била породична трагедија у делу убиства, избацили су ме на улицу", каже друга корисница.

Додаје да су у Прихватилишту дивни према њима.

"Хвала им, јавно се захваљујем. И сви донатори, не морају увек да улажу на иста места. Нека улажу мало овде, људи спавају на ходнику. Није нимало пријатно, ту има и влаге и свега. И овде смо сви људи, без обзира на то што немамо кров над главом – али смо ми људи", рекла је та жена.

Оно што је хитна помоћ у здравству, то је, кажу, прихватилиште у социјали. Долазе сами или их довозе полиција или Хитна помоћ. Хигијенски су потпуно запуштени, са различитим хроничним болестима, психичким и емоционалним проблемима, а зими с промрзлинама.

"Заиста је свака прича за себе и оставља јак утисак, свака за себе. Јако им је потребна наша подршка, јер то су људи који су најчешће изгубили кров над главом, изгубили породицу, немају на кога да се ослоне", рекла је психолошкиња Стана Будурић, стручна сарадница.

Управник Прихватилишта за одрасла лица у Кумодражу Првослав Николић истиче да су издаци велики.

"Наш корисник није корисник у дому пензионера, то су гладни људи. Једном кориснику у дому пензионера да се окупа треба 20-30 литара воде, нашем чак 1.000 литара – толико приликом пријема користимо за једног корисника. То је поступак који траје по два, три сата да би се посао одрадио онако како треба", каже Николић.

Ове године, из градског буџета за Прихватилиште је издвојено 76 милиона динара, 15 одсто више него претходне. У току је, кажу, решавање имовинско-правних односа о парцели предвиђеној за проширење капацитета.

"Јесте незахвално причати о роковима, али трудићемо се да све што је у нашој моћи и погурамо и убрзамо, како би негде имали крајње решење, да имамо и конкретан пројекат који ће показати да ли ће бити реконструкција или је потребан нови објекат, и наравно да решимо питање саме парцеле која тренутно кочи", објашњава Наташа Станисављевић, градска секретарка за социјалну заштиту.

То би, кажу, требало да буде решено у првој половини наредне године. До тада сви остају на јединој адреси у Србији, у Кумодрашкој улици у Београду.