"Селективно позивање новинара на конференције лоше"

Повод за разговор са Јакшом Шћекићем, новинаром Ројтерса, те Мирољубом Радојковићем и Недом Тодоровић, професорима Факултета политичких наука, била су два недавна догађаја.

Екипама телевизија Н1, Б92 и Прва, као и телевизијске продукције Инсајдер није дозвољено, како су пренели медији, да присуствују представљању макете будуће декорације унутрашњости куполе Храма Светог Саве који је одржан 3. децембра у Руском дому у Београду.

Аташе за штампу руске амбасаде Јуриј Пичудин рекао је том приликом да су капацитети за новинаре ограничени, као и да су се водили принципом да позивају само медије који су и раније извештавали о изградњи Храма Светог Саве.

Према наводима медија, три дана раније, 30. новембра, амерички амбасадор Кајл Скот угостио је у својој резиденцији на "формалном ручку" новинаре и уреднике појединих српских медија, што је, иначе, део дипломатске праксе и перципира се као нека врста брифинга, и такође не би требало да подразумева селекцију медија.

Дугогодишњи новинар и продуцент Јакша Шћекић истиче да пракса комуницирања са "својим" новинарима није добра из професионалних разлога.

"У Србији је слобода медија загарантована и сваки медиј има право да извештава са неке манифестације или прес-конференције. Ако је већ такав случај да је простор мали, као што су то навели из Руског дома, онда организатор најави унапред и одабере једну телевизију и једну агенцију које ће касније даље дистрибуирати садржај другим медијима. Овако остаје горак утисак о селекцији медија", објаснио је Шћекић.

За њега је поразна чињеница да представници неких земаља у Србији имају листе "својих медија".

"Те земље могу тако да се понашају у код куће. Руси нека одређују у Москви који ће медији испратити Путиново обраћање нацији, а Американци нека праве у Вашингтону листу новинара који могу да извештавају са Трампове прес-конференције", уверен је Шћекић.

Према његовим речима, понашање представника Русије и САД према медијима у Србији представља извесно непоштовање према земљи домаћину.

"Верујем да наша новинарска удружења имају разлога подигну свој глас и упуте званичан протест свима који селективно комуницирају са медијима у Србији", сматра Шћекић.

Истиче да на прес-конференцијама премијера Вучића или министра иностраних послова Дачића има "милион" камера.

"Ако такав принцип комуникације са медијима важи у Србији, онда треба да га поштују и гости из других земаља, који код нас организују медијске догађаје", рекао је Шћекић.

Професор комуникологије на Факултету политичких наука Мирољуб Радојковић није могао да претпостави да таква дискриминација медија данас у Србији постоји.

"Природно је очекивати да организатори догађаја на које су позвани новинари теже максималном публицитету. Ако неко не упути позив свим медијима природно се одрекао дела тог публицитета, што је супротно свим законима по којима службе за односе са јавносћу функционишу" истакао је Радојковић.

Додаје да селекција комуникације са медијима шаље поруку о организаторима догађаја на које су новинари позвани.

"Та порука гласи – Бојимо се незгодних питања и провокација. У Србији је законски регулисана слобода медија и незгодна питања су део тих слобода, које су тековине сваког модерног демократски уређеног друштва. Организатори догађаја на које позивају медије треба да се припреме за свако незгодно питање, за јавни наступ и јавну комуникацију а не да укидају медијске слободе".

Дискриминација медија непозивањем на прес-конференције или догађаје никако није добра за људе који састављају листе "својих" новинара јер на тај начин компромитују основна начела демократије, закључио је Радојковић.

Професорка новинарства Неда Тодоровић била је шокирана идејом да неко позива само "своје" медије на прес-конференције.

"Ометање новинара у обављању њиховог посла је противзаконито. Законом је прописана доступност информација од јавног значаја. То се односи на све медије и све новинаре и нема изузетка", рекла је Тодоровићева.

Пракса комуницирања само са "својим" медијима није непозната и неким од учесника наше политичке сцене.

Лидер покрета "Доста је било" Саша Радуловић није желео да даје изјаве новинарима телевизије Студио Б јер по његовим речима кућа за коју раде није медиј.

Јелена Милић, директорка Центра за евроатланске студије такође је састављала листе медија које жели или не жели да присуствују прес-конференцијама организације коју води.