Регистар деце са аутизмом више од статистике

Много је проблема са којима се суочавају малишани с аутизмом и њихове породице. Када постану пунолетни, за систем, кажу родитељи, постају невидљиви.

"Они више не постоје, они не постоје за систем, чак ни за стручњаке, њима се баве само родитељи. Проблем је у томе што имамо мало система подршке у моментима кад родитељи поболевају, уморни су. Они имају право и да буду уморни. Ми немамо никакав систем подршке, и ако је имамо, ми је сами плаћамо", каже Весна Петровић из Савеза удружења за помоћ особама с аутизмом.

Број притужби на рад здравствених и социјалних радника који стиже до поверенице за заштиту равноправности је испод пет одсто, што, кажу, не одговара реалној ситуацији. Стереотипи и предрасуде, напомињу, постоје и међу професионалцима, а развој услуга подршке зависи од финансијских могућности локалних самоуправа.

"Остваривања права на самосталан живот зависи од функционисања система подршке који не функционише на адекватан начин. Истраживања показују да у највећем броју подршку пружа породица", каже Мирјана Кецман, помоћница Поверенице за заштиту равноправности.

Недостају центри за рану дијагностику, од којих зависи каква ће бити терапија и њен исход. Од почетка дијагностиковања до примене терапије прођу и три године. Развојна саветовалишта полако се враћају у домове здравља. Тренутно их је девет, а требало би да их буде 40.

"Целокупна дијагностика и све интервенције које постоје су углавном у Београду, у унутрашњости готово да нема места где неко може да буде дијагностикован", каже Весна Миловановић, стручни сарадник Удружења "Аутизам – право на живот".

Према њеним речима, у осталим местима, ван клиничких центара у Београду и Нишу, постоји врло мало стручњака који се баве проблемом деце и младих, а посебно аутизмом.   

"Једно од решења је да једну од установа прогласимо за референтну установу за аутизам. Референтфну републичку установу, не изградњу нове из темеља него да једна од постојећих установа, која има највише искуства са тим, типа Института за ментално здравље и слично, да постане референтна установа за аутизам", каже Мехо Мехмутовић, државни секретар Министарства здравља.

У Србији нема евиденције о особама с инвалидитетом, самим тим ни о особама с аутизмом, а процењује се да их је неколико хиљада.